Zašto neki ljudi stres podnose teže od drugih?

Američki naučnici otkrili su razlike u hemijskom funkcionisanju mozga različitih ljudi, koje bi mogle da objasne zašto se neke osobe sa stresnim situacijama suočavaju bolje nego druge.

Oni su otkrili da se ključni nervni putevi reakcije na događaj razlikuju i kod miševa koji se dobro suočavaju sa stresom, od onih koji ga loše podnose. Rezultati tog istraživanja, objavljeni u stručnom časopisu “Cell”, mogli bi da dovedu do novih načina lečenja bolesti kao što je posttraumatski stresni poremećaj.

Istraživači Medicinskog univerziteta Teksas posmatrali su razliku među miševima koji su doživeli stresnu situaciju u obliku većeg ili agresivnijeg miša. Neki miševi su pritom dobro podnosili stres, a drugi su postali plašljivi i povučeni iz socijalnih interakcija.

Kod miševa koji se nisu dobro nosili sa stresom, nervne ćelije su u dva centra mozga, zadužena za užitak i nagradu, slale signale mnogo većom učestalošću, otpuštajući takozvanu BDNF, koja je i pre bila povezivana s lošim suočavanjem sa stresom.

Miševi s “elastičnim”, odnosno “dobrim” odgovorom na stres nisu pokazivali pojačano otpuštanje BDNF-a, verovatno zbog toga što su njihovi neuroni slali signale s manjom učestalošću. Blokiranje BDNF-a kod plašljivih i na stres manje otpornih miševa učinilo je te miševe otpornijim na stresne nadražaje.

(Telegraf.rs / Tanjug)