EVO ZAŠTO STARIMO: Biološki sat je zapisan u DNK

Američki naučnici otkrili suda u našoj DNK postoji biološki sat koji meri brzinu starenja tkiva i organa u našem telu.

Sat pokazuje da većina tkiva stari istom brzinom kao i telo u celini, ali da postoje delovi organizma koji stare mnogo brže, odnosno mnogo sporije. Bolesni organi, na primer, umeju da budu i preko deset godina "stariji” od zdravih i to u istom telu.

Tim istraživača sa Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu (UCLA) smatra da bi dešifrovanje mehanizma rada tog sata omogućilo naučnicima da bolje razumeju proces starenja, pa samim tim i da dođu do novih lekova i terapija koje bi mogle da uspore starenje.

- Bilo bi veoma zanimljivo razviti nove terapije koje bi “resetovale” sat i duže nas održale mladima - kazao je vođa tima Stiv Horvat, profesor genetike i biostatistike.

U studiji objavljenoj u časopisu “Genome Biology” američki istraživači navode da su ispitali DNK oko 8.000 uzoraka iz 51 zdrave i kancerogene ćelije i tkiva. Posebno su analizirali kako metilacija, prirodni proces koji hemijski modifikuje DNK, varira sa godinama.

Horvat i njegove kolege su konstatovali da metilacija 353 markera DNK neprestano varira tokom starenja, te da može poslužiti kao biološki sat. Sat najbrže otkucava do 20 godine, a potom se usporava. Zasad je nepoznato da li su promene u DNK te koje izazivaju starenje ili su posledica starenja.

- Pojava sede kose je znak starenja, ali niko ne bi rekao da ona uzrokuje starenje - naveo je Horvat.

Istraživanje je zasad dovelo do zanimljivih rezultata. Testovi na zdravim srčanim tkivima pokazali su da su oko devet godina “mlađi”, dok je tkivo dojki starije od ostatka tela u proseku dve godine. Bolesna tkiva stare različitim tempom. Rak, na primer, ubrzava sat u proseku za 36 godina.

Horvatova studija pokazala je, takođe, da se biološki sat može vratiti na nulu kada se ćelije odrasle osobe reprogramiraju pomoću matičnih ćelija. Proces konverzije ćelija odraslih osoba u ćelije slične matičnim ćelijama, koji su otkrili Džon Gurdon sa Univerziteta u Kembridžu i Šinija Jamanaka sa Univerziteta u Kjotu, nagrađen je prošle godine Nobelom.

- Taj koncept je dokaz da je moguće vratiti unazad biološki sat - ističe Horvat čiji je sledeći korak proučavanje načina na koji neurodegenerativne i infektivne bolesti utiču na biološki sat i obratno.

(Telegraf.rs / Tanjug)