Hroničan bol utiče na mišljenje i pamćenje

Skeniranje mozga osoba koje pate od hroničnih bolova pokazalo je da su delovi tog organa, koji bi trebalo u određenim situacijama da budu u stanju mirovanja, konstantno aktivni. Stručnjaci smatraju da bi se time moglo objasniti zašto ljudi u bolovima imaju probleme s koncentracijom, loše spavaju, uznemireni su ili čak depresivni, kazu naučnici sa Čikaškog univerziteta.

Hronični bol menja i način na koji ljudi obrađuju informacije koje nemaju nikakve veze s tim bolom. Magnetnom rezonancom utvrđeno je da se kod njih neki delovi mozga odmaraju u mnogo manjoj meri nego kod osoba koje bol ne muči. Ljudima koji pate od hroničnog bola smatraju se oni koji imaju konstantan bol duže od šest meseci posle povrede.

Naučnici su pratili rad mozga 15 pacijenata s hroničnim bolom u leđima i 15 zdravih ljudi koji su dobili jednostavan zadatak da na ekranu kompjutera prate pokretni objekat. Obe grupe su dobro obavile zadatak, ali se ispostavilo da su osobe koje pate od hroničnog bola za to aktivirale čak 50 puta veći deo mozga od ispitanika iz kontrolne grupe.

Tim stručnjaka iz Čikaga je na osnovu toga zaključio da je očigledno da stalni bol menja funkcionisanje mozga tako da ono liči na rad mozga kod osoba koje pate od kognitivnih (spoznajnih poremećaja, psihički procesi koji se nalaze u osnovi ponašanja) oštećenja.

(Telegraf.rs / Tanjug)