UČIMO OD DRUGIH: Zašto su srpska deca nesrećna, a holandska najsrećnija na svetu? (FOTO)

Na mladima svet ostaje. Toliko smo puta za života čuli ovu frazu i toliko su je puta političari i "društveni radnici" izgovorili da je skoro pa izgubila smisao, značenje i istinitost. A istinita je, i te kako.

Najnovija studija UNICEF-a pokazuje da su holandska deca najsrećnija na svetu, čak dvostruko srećnija od najbližih pratilaca, malih Norvežana. Srpska deca - ti naši mali ljudi koji sutra treba da budu nosilac ove zemlje u kojoj živimo - nisu čak ni uključena u istraživanje zbog toga što je Srbija dostavila manje 75 odsto neophodne dokumentacije. A to govori o mnogo čemu.

Indikator sreće naše dece, međutim, mogao bi biti "World Happiness Report" iz prošle godine, a koji se bavi pitanjem koliko je stanovništvo jedne zemlje u celini srećno. Na toj listi, Srbija zauzima nezavidno 106. mesto. Istovremeno, Holandija je na četvrtom, a ispred sebe ima samo Dansku, Norvešku i Švajcarsku.

Celokupno stanje u društvu, ekonomska kriza koja gotovo da nikada nije ni prestala, apatija, nasilje, netrpeljivost prema različitostima... sve su to razlozi koji nas kao zemlju i narod guraju na ivicu i koji se prelivaju na naše najmlađe žitelje. Nije, dakle, sve u novcu: ništa nas ne sprečava da u svoje domove unesemo fizičku svetlost, da zidove i nameštaj otvorimo, jer ekonomska strana ne igra tu ulogu koliko je igra stil života. Ništa nas ne sprečava da budemo tolerantni prema drugima.

Jedna američka blogerka koja već dugo godina živi u Holandiji, pokušala je da odgovori na pitanje zbog čega su tamošnja deca najsrećnija.

Njene odgovore bi trebalo da pročitaju kako srpski roditelji (pošto ne zavisi sve od države), tako i političari i svi drugi javni činioci (pošto oni stvaraju okruženje u kome svi živimo). U pitanju je zdravlje pokolenja koje dolaze.

1. Holandski roditelji su među najsrećnijima na svetu

Kao što smo već spomenuli, Holanđani su među najsrećnijim ljudima na planeti Zemlji. Srećni ljudi svoju pozitivnu energiju i dobro raspoloženje prelivaju na svoju decu. Šta više, sreća ljudi igra jako važnu ulogu u sveukupnom društvenom napretku.

Naša ekonomska stagnacija možda može biti na taj način delimično objašnjenja i našom apatičnošću i depresijom. Deca osećaju naše probleme i sami razvijaju svoje.

2. Holandske majke ne padaju u depresiju

Ovom fenomenu su posvećene čitave knjige. Smatra se da je stvar ličnog izbora glavni razlog tome: u Holandiji, ljudi su slobodni da izaberu svog životnog partnera na način na koji njima odgovora (vanbračne zajednice su gotovo češće od formalnih brakova), religiju koju žele da slede, seksualnost, slobodni su da koriste lake droge i mnoge druge stvari. Holandija je jedna izuzetno slobodna zemlja.

Dok je kod nas većini žena najbitnije da na ulicu izađu sređene kao za modnu pistu, Holanđanke za to ne haju i oblače se krajnje jednostavno čime estetitiku podređuju praktici. Jako važno zbog vožnje biciklom, pošto je to glavno sredstvo kretanja za veliki broj ljudi. Pored toga, gostoprimstvo i šarmiranje suprotnog ili istog pola takođe je nisko na lestvici. Prema svojim muževima se ponašaju kao šefovi, a neće se libiti da nekoga oteraju sa kućnog praga ako je nenajavljen došao usred večere.

Ipak, verovatno najbitniji razlog za to što Holanđanke ne padaju u depresiju leži u tome što su u stanju da naprave balans u životu, između rada i slobodnog vremena. Čak 68 odsto njih radi skraćeno, otprilike 25 sati nedeljno, po čemu prednjače u razvijenom svetu.

Nema sumnje da bi veliki broj žena u našoj zemlji voleo isto. Na našoj državi je da stvori ove uslove i omogući mladim majkama da više vremena posvete porodici, deci i konačno sebi. Možda je rešenje u nekoj vrsti sufinansiranja.

3. Holanđani jednako učestvuju u podizanju dece

Kultura rada po skraćenom vremenu ima dugu tradiciju u ovoj zemlji. I holandski očevi takođe u velikom broju (čak trećina) rade skraćeno i imaju više vremena za sebe i porodicu, a pored toga igraju jednaku ulogu u podizanju svog potomstva.

"Papa dag", odnosno Tatin dan, kada se deca druže samo sa njima, postalo je deo holandskog vokabulara. Tate u Holandiji se ne stide da promene pelene svojoj deci, da im spreme obrok, da ih okupaju... ukratko, da rade sve što rade i majke.

Snažan kontrast u odnosu na Srbiju. Broj muškaraca u našoj zemlji koji se ne libi da pomogne ženi u "tradicionalno" njenom poslu je značajno manji. Žene ne samo što rade puno radno vreme, već na sebe preuzimaju gro obaveza oko podizanja deteta. Stvari se, ipak, menjaju, ali nedovoljno brzo.

Država mora više da se angažuje i da muškarcima sa decom omogući dotacijama da rade skraćeno a da istovremeno imaju vremena za porodicu, baš kao i majkama. I mora da radi na njihovoj edukaciji.

Dosta o roditeljima, hajde da bacimo pogled na decu!

4. Holandska deca nemaju pritisak u školi

Ovo je nešto što bi trebalo da pročita svaki prošli, sadašnji i budući ministar prosvete u Srbiji.

Deca u Holandiji tokom najvećeg dela svog školovanja nemaju domaće zadatke i jedino se ohrabruju da uče i uživaju u učenju onoga što ih zanima. Ona ne polažu važne prijemne testove u dobu u kome nikako nisu u stanju da odlučuju o pravcu u kome će im ići život, već se samo testira njihova sposobnost i interesovanje kako bi im se predložilo koju srednju školu da upišu.

U Holandiji ne postoji čak ni formalni takmičarski test pri upisu na fakultet (iako to ne znači da svako može da upiše šta želi).

Nasuprot njima, školovanje u Srbiji je u najmanju ruku bolno. Svi smo mi prošli kroz presiju i grozničavost kada smo upisivali srednje i više škole i fakultete. Eskalacija ovakve višedecenijske obrazovne politike dogodila se pre nekoliko meseci, aferom sa krađom prijemnih testova. Nešto mora da se menja.

5. Zdrav doručak

Zvuči smešno, znamo. Međutim, Ujedinjene nacije ne misle da je ovo smešno, pošto je to jedan od faktora koji oni navode kao ključan. Tradicionalni holandski doručak - bilo da ste dete ili odrastao čovek - sastoji se od parčeta hleba namazanog maslacom i posutim komadićima čokolade. Srpska deca obično doručkuju nešto masno, prženo i teško.

Holandska deca su takođe izrazito umerena. Istraživanja pokazuju da će većina njih, ako im stavite na sto celu čokoladu, biti zadovoljna samo jednim parčetom.

Učite decu umerenosti. Aristotel nije bespotrebno pričao o "zlatnoj sredini".

6. Pravo na sopstveno mišljenje

Najmlađi stanovnici Kraljevine Holandije jednaki su svojim staraocima, verovali ili ne.

Od trenutka kad su u stanju da formulišu mišljenje, njihovi mališani imaju pravo da ga iskažu a njihovi roditelji ih slušaju.

7. Država novčano pomaže porodicama

Holandska vlada je, zbog ekonomske i finansijske krize, srezala čitavo more svojih troškova ali jedno nije dirala: svakoga meseca holandske porodice dobijaju novac od države, u zavisnosti od svojih primanja i broja ukućana, kako bi mogli da žive životom dostojnim čoveka.

Radi se ne samo o dečijem dodatku, koji postoji i u Srbiji i koji je krajnje nedovoljan, već i o stipendiji za dobrobit deteta (zavisi od visine primanja roditelja a služi za plaćanje "troškova" deteta), kombinovani popust (fiskalna pomoć kako bi mogli i da radite i da imate vremena da odgajate dete) i dodatak za brigu o detetu.

Jedina stvar po kojoj naša deca sliče holandskoj je to što bake i deke brinu o njima, ali je i tu razlika krupna. Dok kod nas roditelji roditelja svakoga dana čuvaju decu zbog finansijske nužde, u Holandiji postoji "Oma dag" (Bakin dan), kada bake vode unučiće u parkove i na izlete.

Jedino deca nemaju alternativu

Ako uzmemo da su najbrojani faktori ključni, holandska deca imaju sve ono što našoj nedostaje. Nije bitno ko je kriv i ko je u prošlosti grešio, bitno je ko će preuzeti odgovornost da sadašnje stanje promeni i da ga greške ispravi.

Budućnost zemlje je na kocki, jer jedino su deca njena budućnost.

(M. B.)