OVO MORATE ZNATI PRI KUPOVINI HRANE: Da li su veštački dodaci štetni?

Koliko puta ste se dosad pri kupovini nekog proizvoda u prodavnici pitali šta znače nazivi svih onih sastojaka, aditiva i veštačkih dodataka koji stoje ispisani na deklaraciji tog proizvoda? Koliko puta ste se pitali da li su ti sastojci uopšte zdravi? Telegraf vam pomaže da otkrijete ima li mesta panici pri kupovini prehrambenih proizvoda i da li su veštački sastojci hrane otrovni.

Što duži spisak sastojaka ispisan na etiketama, manje zdrava namirnica - jedno je od opštih pravila za kupovinu hrane. Stručnjaci savetuju da ne unosite masti, šećere, belo brašno, mnogo soli, pijete oko dva litra vode dnevno, šetate bar sat vremena, ali ne kada su temperature više od 35 stepeni, dovoljno spavate i tako ćete smanjiti rizik od većine bolesti bar za 20 odsto. Međutim, da li je baš sve tako jednostavno?

Kako postići zdravu, uravnoteženu ishranu u vreme kada ste prinuđeni da kupujete u velikim hipermarketima, zbog prekomerne količine posla preskačete obroke, retko kuvate a svaki put kada pročitate sastav namirnica, pa čak i običnih integralnih kifli u lokalnoj pekari, od količine aditiva gotovo da se na mestu šlogirate.

Pre svega, opustite se, i jednostavno shvatite da u današnje vreme nije moguće jesti 100 odsto organsku hranu, udisati samo čist vazduh, sunčati se bez visokog zaštitnog faktora... Da aditiva, zaslađivača, konzervanasa nema, vrlo verovatno bismo se vratili u prastara vremena, sami obrađivali zemlju, jeli samo sezonsku hranu...

Ključ za postizanje zdravog načina života je umerenost. A da biste manje paničili pri svakom obroku, upoznajte "veštačke neprijatelje".

Aditivi

Na etiketama namirnica koje kupujete nalaze se čitavi spiskovi sastojaka, od kojih vam bar polovina nije poznata i teško se čita i izgovara. Reč je o aditivima u koje spadaju konzervansi, emulgatori, zgušnjivači, vitamini, minerali, arome koje popravljaju ukus i boje da bi sve izgledalo vizuelno privlačnije.

Ukratko, aditivi koji se nalaze na tržištu su bezbedni. Radi njihove lakše prepoznatljivosti i identifikacije označavaju se slovom E, što je ništa drugo do oznaka Evropske unije, prihavaćena u većini zemalja. Ako aditiv ima slovo E, to podrazumeva da je prošao određenu proveru zdravstvene ispravnosti.

Zaslađivači

Da li ste nekada popili 20 limenki dijetalnih gaziranih napitaka ili 280 zaslađivača ubacili u svoj omiljeni napitak? Ako niste, ne morate da se brinete. Niste ugroženi od toksičnih dejstava aspartama ili drugih zaslađivača, niti je njihova toksičnost ikada naučno dokazana. Upravo ova količina je propisana kao maksimalna za osobu težine oko 60 kilograma. Aspartam je 200 puta slađi od šećera, sadrži 10 odsto metanola, a dodaje se mnogim napicima, jelima, slatkišima i u izuzetno je širokoj upotrebi u savremenoj ishrani.

Po kilogramu telesne težine osoba može da unese 40 miligrama zaslađivača, i oni mogu imati sasvim opravdanu funkciju u kontroli telesne težine. Razna zdravstvena udruženja za hranu i lekove uveravaju potrošače da je aspartam siguran za zdravlje i jedna od najčešće ispitivanih namirnica u svetu, dok naprotiv, pojedini istraživači tvrde da je on jedna od najopasnijih supstanci u prehrambenim proizvodima.

Najnovija italijanska studija o delovanju aspartama, kao zamene za jednu od tzv. "belih smrti"- šećer - obuhvatila je validna istraživanja na temu aspartama u protekle 22 godine.

Nikakva veza između korišćenja aspartama i oboljenja od raka mozga, dojke, pankreasa, moždanog udara, bolesti srca, hematopoeze neoplazme (kao što su Hodžkin limfoma) ili prevremenog porođaja nije utvrđena. Italijanski autori studije utvrdili su i da mnoge druge namirnice sadrže viši nivo aspartama nego što se nalazi u gaziranim ili energetskim pićima.

U korišćenju zaslađivača korisnici snose odgovornost da sami odlučuju kako će balansirati svoju dijetu. Treba proceniti koliko nepotrošenih kalorija zapravo dolazi od konzumacije šećera, te da li će kao zamenu uvesti zaslađivače. Prekomerna telesna težina vodi u brojne zdravstvene probleme sa lošim holesterolom, krvnim sudovima, dijabetesom, rakom dojke, bolestima srca.

Emulgatori

Definitivno najozloglašeniji, emulgatori predstavljaju najveću brigu ljudi. Zvuče kao neka zatvorska oznaka ćelije, obeležena slovom E i brojem zločinca, a većina ljudi nema ni približnu ideju o kakvim supstancama je reč.

Emulgatori su zapravo integralni deo proizvodnje hrane. Kada pravimo hranu i mešamo sastojke, neki od njih imaju međusobno suprostavljene osobine, npr. ulje i voda, a da bi se oni učinili spojivim, koriste se emulgatori.

Prirodni emulgatori

Klasičan prirodni emulgator je mleko koje je mešavina masti u vodenom rastvoru. Jaje se, takođe, uzima kao emulgator, ali i različite vrste ulja: palmino, suncokretovo, ulje od soje i svinjska mast.

Lecitin

Najčešće korišćen prirodni emulgator je lecitin - E 322 (od grčke reči lekitos, što znači žumance jajeta), supstanca slična masti, nazvana fosfolipid.

Potreban je svakoj ćeliji tela, ulazi u sastav ćelijske membrane i štiti ćelije od oksidacije. Nalazi se u žumancetu jajeta, kikirikiju, svim čokoladnim proizvodima, mnogim životinjskim proteinima, junetini, jagnjetini, svinjetini, hlebu, mlečnim proizvodima, margarinu, pasti, prelivima za salatu, sosovima, ali i dečjoj hrani.

Razgrađuje telesne masti, koje zahvaljujući tome mogu biti transportovane u jetru i pretvorene u energetsku hranu. Lecitin deluje i na poboljšanje moždanih funkcija, pa se preporučuje starijim osobama.

Evo i najčešćih emulgatora u industrijskim proizvodima:

Monosodijum-glutamat (MSG / E621)

MSG je amino-kiselina koja se koristi kao pojačivač ukusa za supe, čips, grickalice, keks, začine, smrznuto povrće...

Veštačke boje

Natrijum-sulfit (E221)

Konzervans koji se najčešće koristi u proizvodnju vina. Prema FDA, približno jedan u 100 ljudi je osetljiv na sulfite u hrani, i mogu da dožive glavobolje, probleme s disanjem i osip.

Sumpor-dioksid (E220)

Najčešće se u prehrambenoj industriji upotrebljava kao antibakterijsko sredstvo, a možete ga pronaći u vinu, pivu, proizvodima od brašna kao što su biskviti, grickalice. Neželjene reakcije su: bronhijalni problem, peckanje ili anafilaktički šok. Takođe, uništava vitamine B1 i E.

Nitrati i nitriti

Služe za konzerviranje i bojenje mesa i mesnih prerađevina kao što su slanina, šunka, dimljena riba i mogu da podstaknu stvaranje kancerogenih jedinjenja.

Pesticidi

Izuzetna produktivnost moderne agrokulture zavisi u velikoj meri od niza složenih hemikalija, pesticida koji se dodaju usevima, antibiotika, aditiva. Ostaci pesticida u hrani mogu da uzrokuju različite bolesti. Ekološki zagađivači u vazduhu, vodi i zemljištu - teški metali, kao što je živa, ili toksična jedinjenja, kao što je PCB ( polihlorisani bifenil) i dioksini, mogu takođe naći put do hrane.

Samo zbog toga što se ovakve supstance nalaze u hrani u tragovima, ne znači da su štetne. Rizik po zdravlje ne zavisi samo od toksičnosti supstance, već i od stepena i vrste izloženosti. Takođe, protiv zagađivača koje ne možemo da izbegnemo, naše telo razvilo je jake preventivne mehanizme za detoksikaciju.

BPA

Hemikalija Bisfenol A ili BPA je uzrokovala povećan oprez kada su u pitanju pakovanja za hranu i piće. BPA se koristi za pravljenje plastične ambalaže za vodu i da bi se obložila unutrašnjost konzervi. Ako želite da ograničite izloženost ovoj supstanci, dovoljno je da birate flašice za bebe koje ne sadrže BPA, koristite manje konzervirane hrane i izbegavate plastičnu ambalažu za podgrevanje u mikrotalasnoj peći.

Transmasti

Transmasti se koriste da poboljšaju i produže vek trajanja prehrambenih proizvoda. Pronađene su u prženoj brzoj hrani i prerađevinama napravljenim sa margarinom.

Brojne studije pokazuju da transmasti povećavaju nivo LDL holesterola, a smanjuju HDL ("dobrog") holesterola, povećavaju rizik od srčanog udara, bolesti srca i moždanog udara, a doprinose i povećanju zapaljenja, dijabetesa i drugih zdravstvenih problema.

(Ljiljana Vučetić)