Petogodišnji dečak već dve godine živi kao devojčica

Od svoje treće godine Zak Ejvori odbija da živi kao dečak i radije bira da nosi roze haljinice, a naprosto obožava da svoju dugu plavu kosu upletenu u kikice ukrasi mašnicama. Njegovi roditelji Tereza i Daren bili su veoma zabrinuti, pa su svog mezimca odveli kod psihologa.

Nakon mnogobrojnih savetovanja i posmatranja, Zak je konačno prošle godine dobio dijagnozu poremećaja rodnog identiteta, čime je ovaj dečak postao jedan od najmlađih Britanaca sa ovim problemom.

- Jednog dana, kad mu je bilo tri godine, prišao mi je i rekao Mama, ja sam devojčica. Prvo sam pomislila da je u pitanju faza i sve ostavila na tome. Međutim, stvari su vremenom postajale sve oziljnije i Zak bi se veoma uznemirio kada bi mu se neko obratio u muškom rodu. Stalno je plakao,  a u jednom trenutku je od frustracije pokušao da odseče svoju pišu - počela je priču o svom sinu tridesetdvogodišnja Tereza.

U prvom mahu roditelji su pomislili da je Zak autističan, a tek mesecima pošto su se nekolicini institucija obratili za pomoć, jedan psiholog im je objasnio da dečak pati od polne disforije, poremećaja zbog kojeg se osoba ne oseća srećnom u rođenjem nametnutom polnom identitetu.

- Rečeno nam je da, iako ima muško telo, mozak mu govori da je žensko - objasnila je majka za Daily Mail.

U predškolskoj ustanovi koju Zak pohađa, pokazali su puno razumevanja za njegov problem, pa su čak tako na vratima svih toaleta u obdaništu stavili natpis da su uniseks.

- Umesto WC-a koji su isključivo za devojčice ili dečake, oni su napravili uniseks klozete. Svi mu se obraćaju u ženskom rodu, što je ono što Zak želi. Svesni smo toga da će kada bude krenuo u školu stvari stajati drugačije i da će propisi biti strožiji, ali i tu prepreku ćemo već nekako savladati. Njegovim drugarima u školici objasnili smo da je Zak devojčica zarobljena u telu dečaka i da je on daleko srećniji kao devojčica. No, deca nisu ni trepnula, već su svi prihvatili Zaka kao Zaka i nije bilo nikakvih problema sa nasiljem ili matretiranjem. Vaspitači su stvarno sjajni i pokazali su se kao ogromna podrška.

U školici mališan nosi unformu sa ženskim pantalonama i crne čizmice sa roze detaljima, za koje njegova majka tvrdi da jesu za devojčice, ali su ipak dovoljno neutralne.

Iako im pomalo nedostaje to što Zak nije dečak, porodica ga svesrdno podržava u svemu.

- Sve što on želi jeste da bude mala devojčica. Veoma je srećan sa svojom dugom plavom kosom, sobicom opremljenom u roze i crvenim nijansama, kao i ormarom punom odeće za devojčice. On obožava da se igra sa starim lutkama koje je nasledio od svoje sestre, ali i da se igra sa svojim bratom. Trudimo se da u njegovom ormaru bude i nekoliko manje-više polno neutralnih odevnih komada, za slučaj da se predomisli i poželi da ih obuče. Njemu prepuštamo da donosi odluke. Ukoliko promeni mišljenje i poželi da ponovo bude dečak, biće tako, a ako ne, nama je svejedno. Više bih volela da on ponovo bude moj sin, ali mi je njegova sreća ipak na prvom mestu. Ukoliko je ovo njegov životni put, njegova sreća, onda nek bude tako. Najvažnije je da on ima moju punu podršku u svemu - zaključila je Tereza.

(Daily Mail)