SAČUVAJTE PAMET: Trikovi za bolje pamćenje

Previše obaveza i težnja da se za 24 časa posvetite poslovnim partnerima, prijateljima, roditeljima, devojci, ženi, deci, završe sve obaveze i da povrh svega stignete i da spavate, stvaraju pravi haos u glavi. Nije ni čudo što mnogi ljudi, izazvani upravo tom haotičnom situacijom u glavi, počinju sve češće da zaboravljaju. Bilo da zaboravljaju kada šta treba da urade, gde su parkirali kola ili da li su zaklučali ulazna vrata prilikom odlaska iz stana, svejedno je.

Problemi sa pamćenjem su češći, a krivac za to je pretrpan dnevni raspored i stresan način života. Međutim, kako bi ste uspeli da složite sve kockice u glavi i od haosa napravite koliko-toliko stabilno stanje, poslužite se sledećim trikovima koji će vam pomći da poboljšate svoje pamćenje.

Budite fokusirani osam sekundi

Živimo u vreme kad se sve odvija jako brzo, pa mnogi od nas razvijaju razne poremećaje u koncentraciji. A ako nešto treba da zapamtite, pokušajte da se na to usredsredite najmanje osam sekundi. To će vam se možda učiniti kao dugo vreme ako vam je životni tempo takav da "trčkarate" okolo i pokušavate paralelno da obavite nekoliko stvari, ali moglo bi da upali. Istraživanja su pokazala da je osam sekundi minimalna količina vremena potrebna da se određena informacija "premesti" iz kratkoročnog u dugoročno pamćenje.

Ne idite u drugu prostoriju

Sigurno vam se mnogo puta desilo da krenete po nešto, ali kada dospete u tu drugu prostoriju već ste zaboravili šta ste hteli. Ovde nije problem u vašoj ličnoj zaboravnosti već, iako još uvek ne znaju zašto se to događa, naučnici tvrde da postoji nešto zbog čega se ulaskom u novi prostor naše pamćenje "resetuje".

Stisnite šaku

Istraživanja su pokazala da ako stisnete šake na određen način to može da poboljša vašu sposobnost da se prisetite informacija. Dakle, ako ste dešnjak, treba stisnuti desnu šaku pre nego što pokušate da nešto zapamtite. A potom, kada treba da se prisetite istog, stisnite levu šaku. Ovaj proces kod levaka je obrnut. Dok to radite, ruka treba da bude stisnuta barem 45 sekundi.

Vežbajte

Ne postoji stvar koja se ne poboljšava vežbanjem. Između ostalog, fizička aktivnost povećava budnost i snabdevenost kiseonikom u mozgu, a istraživanje je pokazalo da su se ispitanici mogli prisetiti mnogo više zadatih detalja nakon laganog treninga nego nakon opuštenog sedenja i čekanja.

Upotrebljavajte razne fontove

Iako bi većina nas volela da je sve što čitamo istog fonta, istraživanje je pokazalo da bolje pamtimo informacije koje smo prisiljeni da pročitamo u "čudnom" fontu. Ispostavilo se da veličina ili debljina slova ne predstavljaju preteranu razliku, ali ako je neki font teško čitljiv, u tom slučaju bolje pamtimo jer smo primorani da se usredsredimo kako bismo razumeli sav tekst.

Zapišite informaciju "na starinski način"

Istraživanja su pokazala da ako nešto zapišete na papir, bolje ćete to zapamtiti nego ako to isto unesete u dokument na računaru ili mobilnom telefonu. Pa čak i ako to nikad posle ne pročitate, dovoljno je da nešto samo ispišete i već ćete više zapamtiti.

Naučite kada treba isključiti muziku

Nezavisno od toga jeste li strastveni zaljubljenik u muziku ili ne, stručnjaci savetuju da ju je najbolje isključiti ako nešto pokušavate da naučite, odnosno zapamtite. Naime, oni tvrde da pozadinska muzika, kakva god bila, ima učinak kao da vam neko sa strane broji na glas. A kakav god bio vaš kapacitet, tako ćete manje zapamtiti nego da radite u tišini. Na početka će vam možda biti čudno, ali je jako isplativo na duge staze.

Vizualizujte

Jedan od najefikasnijih načina pamćenja jeste da ono što pokušavate da memorišete povežete sa nekom slikom. Dakle, ako vas reč na nešto podseća povežite to u mozgu sa slikom toga na šta vas podseća. Zvuči ludo, ali stručnjaci tvrde da je vrlo efikasno.

Crtajte

Iako oni koji šaraju po papiru za vreme predavanja ili sastanka izgledaju kao da ne prate ono što se događa, istina je da će vas žvrljanje držati budnima i vaš mozak aktivnim. Ako samo sedite negde gde vam je dosadno ono što se priča, lakše ćete "odlutati" nego da nešto šarate po papiru. Istraživanje je pokazalo da su "crtači" zapamtili i do 29 odsto više informacija od onih koji su samo sedeli i mirno "pratili" šta se dešava.

(Telegraf.rs / Index.hr)