Naučnici objasnili kliničku smrt!

Skoro svi koji su doživeli iskustvo bliske smrti tvrde da su imali slično iskustvo: osećaj blaženstva, napuštanja svog fizičkog tela i famozno “svetlo na kraju tunela”. Kako tvrde američki naučnici, do ovoga najverovatnije dolazi zbog porasta električne akivnosti našeg mozga u trenucima kada se telo nađe u životnoj opasnosti.

Ovakva istraživanja veoma je teško sprovoditi na ljudima, pa su zato stručnjaci eksperimente radili na glodarima u laboratoriji. Svoje nalaze objavili su u časopisu “Proceedings of the National Academy of Sciences”.

Ranije se smatralo da tokom kliničke smrti mozak osobe potpuno prestaje da radi ili da je njegova aktivnost minimalna, znatno slabija nego u svesnom stanju. Međutim, rezultati istraživanja na životinjama pokazuju da je upravo suprotno.

- Aktivnost mozga u trenutku smrti daleko je snažnija nego u budnom stanju - rekla je autorka studije Džimo Bordžigin, profesorka na Mičigen univerzitetu.

- Štaviše, bili smo iznenađeni količinom aktivnosti - nadovezao se njen kolega dr Džordž Mašur, profesor anesteziologije i neurohirurgije istom fakultetu.

Istraživači su svoja merenja elektroencefalogramom (EEG) sproveli na devet anesteziranih glodara kojima je izazvan zastoj srca. U periodu od tridesetak sekundi od trenutka kada su srca prestala da im kucaju zabeležili su nagli porast i jaku koherenciju u moždanim talasima visokih frekvencija, takozvanim gama oscilacijama. Ovi moždani talasi smatraju se osnovom svesti kod ljudi, zaduženih da pomažu u povezivanju informacija iz različitih delova mozga.

U proseku, oko 20 odsto ljudi koji su preživeli zastoj srca tvrdi da je doživelo iskustvo bliske smrti. Skoro svi ih opisuju kao iskustvo “stvarnije od stvarnosti”. Ipak, naučnici do sada nisu znali da objasne kako ova iskustva nastaju i jesu li uopšte moguća nakon što srce prestane da kuca. Iste rezultate stručnjaci su dobili i kada su kod životinja izazvali asfikcijaciju, odnosno nedostatak kiseonika u mozgu.

(Telegraf.rs / Tportal)