JETRA IZ EPRUVETE: Od matičnih ćelija stvorili funkcionalan organ

Japanski naučnici uspeli su da prvi put stvore potpuno funkcionalnu ljudsku jetru od matičnih ćelija dobijenih iz kože i krvi, što otvara vrata budućnosti u kojoj će jetra i drugi tako potrebni organi za transplantaciju moći da se proizvode u laboratoriji.

Ipak, japanski tim sa Univerziteta Jokohama Siti ističe da će možda biti potrebno da prođe još desetak godina pre nego što se jetra odgajana u laboratoriji bude presađivala pacijentima.

Istraživači širom sveta već više od deceniju proučavaju matične ćelije dobijene iz različitih izvora zbog njihove sposobnosti da se transformišu u široku lepezu drugih vrsta ćelija. Dve su osnovne vrste matičnih ćelija - embrionske, dobijene od embriona, i reprogramirane “indukovane pluripotentne matične ćelije" (IPS), koje se često dobijaju iz kože i krvi. U celom svetu postoji velika nestašica donorskih organa za transplantaciju pa su naučnici i te kako svesni nužnosti da se na drugi način obezbede organi za presađivanje.

Japanski tim je koristio IPS matične ćelije za dobijanje tri različite vrste ćelija koje su prirodno kombinovane u strukturi jetre ljudskog embriona u razvoju - hepatičnih endodermnih ćelija, mezenhimalnih matičnih ćelija i endotelijalnih ćelija. Te ćelije su potom pomešane da bi se videlo da li će nastaviti da se razvijaju, što se i desilo - počele su da se formiraju trodimenzionalne strukture, koje se nazivaju “jetrenim začecima”, tj. skupine jetrenih ćelija s potencijalom da se razviju u potpun organ.

Kada su ih transplantirali miševima, utvrđeno je da ovi začeci sazrevaju i da su se ljudski krvni sudovi povezali sa krvnim sudovima domaćina (miša). Te rudimentirane jetre počele su da obavljaju mnoge funkcije koje uobičajeno obavlja ljudska jetra.

Po rečima Malkolma Alisona, stručnjaka za matične ćelije sa londonskog Univerziteta Kvin Meri, koji nije bio uključen u japansko istraživanje, ovim se otvara i mogućnost stvaranja mini-jetri, dobijenih na bazi ćelija kože pacijenta kome taj organ otkazuje. Te mini-jetre bi mu potom bile presađene kako bi pomogle funkcionisanje obolelog organa.

Kris Mejson, stručnjak za regenerativnu medicinu sa britanskog “University College London”, napominje da bi veliki značaj japanskog istraživanja mogao da bude i u tome da se ćelije jetre dobijene u laboratoriji i presađene miševima koriste za razvoj i poboljšanje lekova. Trenutno se za proučavanje metabolizma i toksičnosti potencijalnih novih lekova koriste kadaverične ćelije jetre, do kojih je teško doći.

Vođa japanskog istraživanja Takanori Takebe ističe da je toliko ohrabren uspehom ovog projekta da planira da pokuša stvaranje na isti način i drugih organa, kao što su pankreas i pluća.

(Tanjug)