Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Ellinida
Imam 21 godinu,i poslednjih 4-5meseci se borim sa panicnim napadom.Sve je krenulo od trenutka kada sam dehidrirala i ostala bez svesti,bila sam sama i ostala mi je velika trauma od toga.Zatim smrtni slucaj u porodici,stresovi oko ispita,nizalo se jedno za drugim i strah se povecavao sve vise i vise.Kada sam s nekim,umem da se iskontrolisem,ali kada sam sama i uhvati me taj napad,ponasam se kao muva bez glave,ne znam gde da idem ,sta da radim,stipam se i grebem,samo da bih osetila bol i skrenula misli,izletim iz mesta gde se nalazim,pocnem da placem i vristim.bilo me je sramota od ljudi,i krenula sam da se povlacim,prestala sam da izlazim,da se vozim javnim gradskim prevozom,jer se plasim da ce biti guzve u autobusu i da necu imati gde da sednem.Pre par dana mi se desio jedan od najgorih do sada,i tek onda sam resila da podelim sa prijateljima ,porodicom i naravno da potrazim strucnu pomoc.danas sam bila prvi put,i lekar mi je prepisao lekove,pa cemo videti,ali u svakom slucaju mi je malo lakse kad sam procitala ovo,i videla da nisam jedina na svetu koja se bori s ovim.
nikola
imam 22 godine i anksioznost imam 2 godine, prvih 6 meseci sam pio lekove i onda sam ih batalio, i dalje imam probleme ali ih kontrolisem bez lekova, valjda cu nekad ozdraviti, ne dajte se ljudi kazu da se leci
pobeda
Ja sam se borila 3 god i konacno pobedila. Najbolje jekombinovati lekove i terapiju. Lek samo ublažava stanje ali sve je u terapiji. Ja sam bezbala 6 meseci kako da promenim nacin razmisljanja i kako da kontrolišem svoje misli. Anksioznost je nista drugo nego nesposobnost da se kontrolisu sopstvene misli. To se desi kada covek prestane sebi da veruje. Verujte mi, sve je u glavi. Vežba, vežba i vežba ... Srećno! Verujte sebi, naučite da kontrolisete misli i bićete super!