Ogledalce, ogledalce... Na ovom svetu najiskrivljeniji ko je?
Neko se gleda u ogledalo iz čiste taštine, a neko zato što mrzi svoj izgled i konstantno želi nešto da promeni. Koji god da je razlog, stručnjaci tvrde da u psihološkom smislu prečesto posmatranje svog odraza može doneti više štete nego koristi.
Najnovije istraživanje pokazuje da nakon deset minuta gledanja u ogledalo čak i kod osoba koje su sasvim zadovoljne svojim crtama lica, može probuditi anksioznost i depresiju zbog uočenih nesavršenosti.
Ovo otkriće iznenadilo je psihologe, koji su zapravo ispitivali ponašanje onih koji pate od specifičnog poremećaja iskrivljene slike o svom telu, odnosno onih ljudi koji su neprestano zabrinuti za to kako izgledaju i kakvoj su formi.
- Nekoliko minuta intenzivnog posmatranja sebe u ogledalu predstavlja okidač za podizanje nivoa stresa kod onih koji pate od ovog poremećaja. Međutim, i kod potpuno zdravih ispitanika se, nakon što su duže od desetak minuta proveli u refleksiji svog lika, javio sličan osećaj – izneli su stručnjaci sa Psihijatrijskog instituta u Londonu.
Ono što je ovim istraživanjem utvrđeno jeste to da ljudi koji pate od iskrivljene slike o svom telu pokazuju tendenciju da se, gledajući se u ogledalo, fokusiraju na one delove na svom licu ili telu koji im se najmanje sviđaju i zatim preuveličavaju njihovu nesavršenost. Za razliku od njih, zdrave individue vole da se u prolazu dive i laskaju upravo najupečatljivijim delovima sebe. No, zaključak psihologa je da pomno izučavanje odraza može potencijalno biti kobno za svačiju percepciju sopstvene lepote.
Video: Snimci erupcije vulkana na Islandu: Beton se topi
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Nella
Da budem iesrkna, svaki blog koji ima cisto politicku konotaciju, ne zelim da citam, kao ni strucne blogove o temama koje me ni malo ne zanimaju.Ne znam pravila blogovanja, ni ko ih je izmislio, citam sta mi se dopada, komentarisem ako imam sta, madaaaa priznajem da ima par blogova na koje idem zbog te osobe a ne pisanija koja tamo citam, jednostavno tako se natrcila situacija.Volim blogove koji imaju dusu jer to, po meni, znaci da i oosoba koja ih pise je ima, a sture informacije o bilo cemu me zaista ne zanimaju.Ne trazim smisao svega, delim misli, kao i ti i mnogo i ako me neko komentarom prodrma, hvala mu i sta sam ustvari `tela da kazem, znas li ti?
Podelite komentar