Upoznajte carstvo za nas zdravih bakterija

Neke bakterije su zdrave. Upravo zbog toga se korišćenje antibakterijskih sapuna kao i ispiranje antiseptičnom vodicom ne preporučuje uvek, jer se na taj način spiraju i bakterije koje su korisne za zdravlje. U našoj blizini živi 100 triliona bakterija, a 95 odsto njih živi u našoj utrobi. Ostale kolonije nalaze se na našoj koži, respiratornom sistemu i genitalijama.

Većinom su bezopasne i korisne za nas, ali tu su i "loše bakterije", koje mogu biti loše za zdravlje. Ipak, nismo bolesni, budući da je naše telo zaseban ekosistem u kojem bakterije održavaju stalnu ravnotežu. Ukoliko se ravnoteža poremeti, dolazi do bolesti. Pogledajte neka od otkrića o dva kilograma bakterija koje žive u nama.

Bakterije koje teraju depresiju

Neke od bakterija u našem organizmu mogu da utiču na raspoloženje. U jednoj studiji, miševi su hranjeni lactobacillusom (bakterijom koja živi u našem stomaku) i bili su mnogo manje nervozni. Razlog za to je taj što ove bakterije proizvode GABA, moždanu hemikaliju koja ima smirujući uticaj.

Bakterije su dobre za kožu

Uobičajena je zabluda da je čištija koža automatski i zdravija. Bakterije koje žive na našoj koži imaju veoma bitnu ulogu. Ukoliko često perete ruke, one se isuše. To je zbog toga što isperete svu masnoću, ali i veliki broj bakterija koje održavaju stanje kože. Ukoliko preterano koristite sapun i deterdžent, neki mikroorganizmi će nestati, a drugi postati dominanti. Prema rečima Marka Fieldra, medicinskog mikrobiologa na Univerzitetu Kingston, to može da dovede do problema poput dermatitisa.

Poljupcem razmenjujemo i bakterije

Svaka osoba ima svoju mešavinu bakterija, baš poput otisaka prstiju. Ukoliko živite s nekom osobom, ona će verovatno imati slične vrste bakterija kao i vi, budući da se bakterije prenose između ljudi. Svaki put kada poljubite nekoga, razmenite oko milion bakterija, pa tako mikrobiologija vaše utrobe postaje sličnija onoj vaših najdražih.

Bakterije mogu da vas spasu od srčanog udara

Ljudi s aterosklerozom imaju drugačije bakterije od ljudi koji je nemaju. Švedski istraživači pronašli su glavne razlike između bakterija u utrobi ljudi koji su imali moždani ili srčani udar od zdravih ljudi. Smatra se da zdravi ljudi imaju više bakterija koje proizvode karotenoid, antioksidant koji štiti od angina i srčanih i moždanih udara.

Transfuzijom bakterija protiv infekcija

Klinička testiranja pokazala su da je korišćenje "dobrih" crevnih bakterija efikasnije u borbi protiv infekcije nego antibiotici. Šesnaest pacijenata sa bakterijskom infekcijom creva dobili su "transplantaciju" bakterija četiri puta dnevno tokom četiri dana. Više od 80 odsto obolelih bilo je izlečeno, za razliku od 31 odsto pacijenata koji su odabrali antibiotike. Lorens Brent, profesor medicine na Albert Ajnštajn medisinskom koledžu u Njujorku, smatra da na ovaj način može da se leče i druga stanja, poput pretilosti i Parkinsonove bolesti.

Neke bakterije održavaju liniju

Bakterije pronađene u utrobi gojaznih osoba efikasnije su u izvlačenju kalorija iz hrane. Smatra se da su efikasnija za čak 10 do 15 odsto. Testovi na miševima pokazali su kako su se miševi kojima su ubačene bakterije iz utrobe gojaznih miševa udebljali više od onih kojima su ubačene bakterije mršavih miševa.

Bakterije pomažu pri delovanju lekova

Bakterije u utrobi određuju na koji će način naš organizam da reaguje na lek. One utiču na lekove i menjaju njihovu apsorpciju i toksičnost, a mogući su i dobri i loši efekti. Ovo objašnjava zašto ljudi različito reaguju na lekove i zašto lekovi nekada jednostavno prestaju da deluju na osobe kod kojih su ranije bili efikasni.

Smanjuju rizik od raka

Istraživači proučavaju bakterije u utrobi, posebno Ešerihiju koli, kako bi utvrdili njihovu povezanost sa rakom debelog creva.

Nekada Ešerihija koli može biti sasvim bezopasna u utrobi zdravih ljudi, ali problem nastaje u slučaju upale, do čega dolazi ukoliko su creva oštećena. Prema rečima Berija Kembela, fiziologa Univerziteta u Liverpoolu, to smanjuje broj "dobrih" bakterija a povećava prisustvo same Ešerihije koli.

Ključ imuniteta kod beba

Tokom prva tri meseca trudnoće, "dobre" bakterije iz majčinog organizma prelaze na bebu. Tokom porođaja, bebe dolaze u susret sa novim bakterijama. Deca rođena prirodnim putem imaju drugačije kolonije bakterija od dece koja su rođena pomoću carskog reza. Ta deca su i zdravija, budući da kolonije bakterija iz utrobe ojačavaju imunološki sistem.

Važno je i šta jedemo

Bakterije iz stomaka žive od onoga što jedemo i ostataka mrtvih ćelija pa se tako kolonije razlikuju u zavisnosti  od naše ishrane. Ishranom bogatom masti i ugljenim hidratima možemo prilično da utičemo na naše zdravlje, budući da takva ishrana najviše pogoduje bakterijama u organizmu. Da li će to biti dobro ili loše za organizam, zavisi od kolonija koje se već nalaze u nama.

( Tamara Milić / Klix.ba )