Religija pozitivno deluje na zdravlje?

Nova studija Univerziteta Ješhiva u Njujorku pokazala je da su žene koje odlaze na bogosluženje, bez obzira na etničku pripadnost i religiju, manje depresivne (27 odsto) i da imaju pozitivniji pogled na život (56 odsto) nego one koje ne idu na bogosluženja.

Portal Magazin prenosi da je u istraživanje bilo uključeno više od 92.000 žena starijih od 50 godina.

Stručnjaci su zaključili i da je prevremena smrtnost manja za 20 odsto kod žena koje odlaze na religiozna bogosluženja nego kod onih koje ne odlaze, što se može objasniti i time što te žene verovatnije izbegavaju poroke, poput pušenja, preteranog uživanja u alkoholu i nekih drugih zdravstvenih faktora rizika.

U prošlosti su neki verski zakoni imali izrazito pozitivan uticaj na fizičko zdravlje.

Za razliku od državnih praznika koji nisu pod emocionalniom nabojem, za one koji nemaju prave prijatelje, porodicu koju vole ili nekog dragog bliskog, blagdani mogu biti veoma opasni.

Svuda oko sebe ljudi čuju i vide znakove razdraganosti, razmenu poklona i ljubav, ali ako to i sami ne doživljavaju, blagdanski dani mogu izazvati osećaj isključenosti, samoće i zavisti, pa mogu postati izuzetno gorko iskustvo.

Zanimljivo je to što za religiozne manjine blagdani većine nisu negativno, nego uglavnom pozitivno iskustvo. I oni imaju dane odmora, ali su pošteđeni masovne histerije potrošnje, koja kod većine dovodi do dugova, opijanja i prejedanja.

Religiozna manjina tokom tih dana oseća veću želju da održi svoju tradiciju i običaje, pa se dublje posvećuje svojoj duhovnosti.

Obično je reč o ortodoksnijim grupama vernika, koji tada osećaju još veću povezanost s pripadnicima svoje grupe.

Uprkos razlikama, ista studija američkog Univerziteta Templ pokazala je da je među svim religioznim grupama, i većinskim i manjinskim, tokom blagdana povećana svest o pomaganju.

Sociolog sa Univerziteta Pensilvanija Kristofer Šeitle i sociolog Univerziteta Njujork Ejmi Adamčzik proučili su ogromnu bazu podataka i prateći pojedince od 1972. do 2006. godine ustanovili su da gubitak vere može biti loš, posebno ako se radi o Jehovinim svedocima ili mormonima.

Oni su zaključili da se u tim zajednicama održavaju visoki standardi, što se pozitivno odražava i na zdravlje ukoliko pojedinci ostanu članovi zajednice - imaju 40 odsto veće šanse da održe izvrsno zdravlje.

Međutim, ako napuste zajednicu, pojedinci mogu usvojiti manje zdrave navike kao što su pušenje, konzumiranje alkohola i seksualno riskantno ponašanje i moguće je da osete gubitak do tada važne društvene potpore, pa nije ni čudno što posle toga imaju u proseku 20 odsto manje šanse da budu dobrog zdravlja.

(I. M. / Tanjug)