Srbiji preti epidemija šloga

Neurolog i fizijatar Klinike za rehabilitaciju u Sokobanjskoj dr Biljana Stojanović kaže da je poslednjih godina povećan broj pacijenata sa celebrovaskularnim insultom - šlogom. Ona je Tanjugu kazala da, prema statističkim podacima, u svetu godišnje moždani udar dobije preko 15 miliona ljudi, a incidenca je oko 25 ljudi na 100.000 stanovnika.

- U Srbiji godišnje između 25 i 30 hiljada ljudi pretrpi akutni moždani udar, a među njima je poslednjih godina najzastupljenija populacija starosne dobi između 50 i 60 godina, ali na rehabilitaciji imamo i mlađe, čija je starosna granica između 30 i 40 godina – istakla je dr Stojanović.

Govoreći o uzrocima nastanka moždanog udara, ona je rekla da oni mogu biti različiti, ali da ljudi ne obraćaju dovoljno pažnje na glavne faktore rizika među kojima se povišen krvni pritisak, povišena vrednost holesterola, šećerna bolest, naročito ona kod kojih nema jasnih manifestnih simptoma.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), 15 miliona ljudi doživi moždani udar u svetu svake godine, a od tog broja pet miliona umre i još pet miliona biva trajno onesposobljeno. U izveštaju SZO se ističe da visok krvni pritisak doprinosi nastanku moždanog udara kod više od 12,7 miliona slučajeva.

Prema rezultatima istraživanja, najugroženija grupa ljudi na području Severnobačkog okruga kojoj preti moždani udar je radno aktivno stanovništvo starosti od 30 do 55 godina. Prema rečima direktora Gerontološkog centra u Subotici dr Nenada Ivaniševića, podaci su dobijeni kroz anketu o rizicima nastanka moždanog udara, u okviru projekta “Regionalni centar za edukaciju, prevenciju oboljenja i fizikalnu rehabilitaciju pacijenata obolelih od cerebrovaskularnog insulta i multiple skleroze”, koji je sproveden u okviru saradnje prekogranične saradnje Hrvatske i Srbije.

- Više od 40 odsto ispitanika ne bavi se nikakvom fizičkom aktivnošću, a 40 odsto je konzument duvana – kazao je Ivanišević i dodao da bi što veći broj ljudi morao da bude fizički aktivan jer je to jedna od osnovnih stvari u prevenciji moždanog udara.

Ivanišević je dodao da su životne navike na tim prostorima vrlo specifične, a specifična je i hrana koja obiluje masnoćama i solju. Prema Ivaniševićevim rečima, svaki moždani udar, bez obzira na intenzitet, ostavlja posledicu, vidljivu ili nevidljivu, odnosno nije moguće apsolutno izlečenje i otklanjanje svih posledica.

- Većina ljudi tek posle prvog moždanog udara počinje da menja životne navike i razmišlja o tome, ali je takva osoba već u grupi ljudi koja je dobila moždani udar i, ako ima sreću, otklonila je veći deo posledica – istakao je dr Ivanišević.

(Tanjug)