NOVOGODIŠNJA PROSLAVA: Japanci teraju prašinu, Brazilci preskaču talase

Svaka zemlja ima svoje novogodišnje običaje. Španci u ponoć jedu grožđe i to 12 zrnaca voćke za svaki mesec u godini. Grci jedu kolač u  kojem se nalazi novčić, koji u Novoj godini donosi sreću - prvo parče hleba je za malog Isusa, drugo za oca porodice, a  treće za kuću. Ako se novčić nađe u trećoj kriški, te godine će rano doći proleće, a porodica će imati sreće cele godine.

Japanci doček Nove godine obeležavaju ceo dan. Oni počinju u jutarnjim satima kada čišćenjem kuća, procesom poznatim kao "ousouji", simbolično "teraju prašinu" iz prošlosti i pripremaju dom za uspešnu novu godinu.

Završni čin proslave je slušanje zvonjave sata koji se oglašava 108 puta čime se smatra da su oterani nesreća, nezadovoljstvo i sebičnost.

Tradicija da se u Novogodišnjoj noći napravi buka potiče još iz srednjeg veka kada su ljudi zveckajući  išli ulicama kako bi rasterali zle duhove. Kasnije su na red došli bubnjevi, crkvena zvona i svi drugi instrumenti.

U Brazilu pored neverovatnih žurki za doček, kada je poznata plaža Kopakabana puna posetilaca, postoje i tradicije da se u Novogodišnjoj noći nosi bela odeća za sreću i mir u godini koja sledi.

Nakon slavlja, Brazilci odlaze na plažu gđe preskaču "sedam talasa", bacaju cveće u okean, dok neki pale sveće u pesku što predstavlja drevne rituale koji treba da donesu sreću i bogatstvo u godini koja sledi.

Kolumbijske porodice slave odlazak stare i dolazak nove godine zabavljajući se lutkom. Velika muška lutka predstavlja staru godinu, a  članovi porodice umotavaju je u različite materijale i na kraju, tačno  u 12 sati, zapale.

Ponekad se u lutku stave petarde i obavezno stare stvari koje porodici više nisu potrebne. To su stvarčice koje nas podsećaju na tužne uspomene i nešto što želimo da zaboravimo. Paljenje tih stvari simbolično znači da se iza sebe ostavljaju sve loše stvari iz stare godine.

Nemcima je nezamisliva Novogodišnja noć bez vatrometa, dok Britanci strepe ko će im prvi doći u goste, jer ako im u goste bane muška osoba sa poklonima, pravi su srećkovići, ali je loše ako je prva gošća ženska osoba.

Na Novu godinu u Kini sva su vrata ukrašena nečim crvenim, jer je crvena boja simbol sreće i veselja. Iako sve porodice pripremaju slavlje na Novogodišnju noć, iz domova se sklanjaju svi noževi na 24 sata, da se niko ne bi povredio jer bi ta nezgoda značila da je ta osoba "prerezala", odnosno sprečila porodičnu sreću u predstojećoj godini.

Nekoliko dana pre Nove godine svaka porodica ubrzano i detaljno čisti svoju kuću, kako bi iz nje izbacila nesreću. Vrata i prozori se dekorišu ukrasima od hartije koje tretiraju teme sreće, bogatstva, dugovečnosti i srećan brak sa mnogo dece.

Proslavljanje Nove godine je nastalo od tradicije rađanja Sunca. Načini računanja vremena, vreme i kalendari menjali su se, a samim tim i dan kada se dočekuje Nova godina.

U antičkom Rimu ona je počinjala 1. marta, u Vizantiji 1. septembra, dok je prvi januar bio dan kada su u Rimu konzuli stupali na dužnost. Tada je priređivano opšte slavlje uz međusobna čestitanja i deljenje poklona.

Hrišćani su vekovima zazirali od obeležavanja Nove godine zbog protivljenja paganskim tradicijama, a tek od 12. veka postepeno prihvataju 1. januar kao početak kalendarske godine.

(Telegraf.rs)