PESIMIZAM SE ISPLATI: Namćori žive duže od veseljaka

Britanski naučnici otkrili su da osoba koja nije naročito vesela već više prigovara i uvek je loše volje ima čak tri puta veću šansu da poživi duže od onih koji su veseli i uvek nasmejani. U istraživanju na temu kako ljudi stare, počevši od srednjih godina, učestvovalo je oko 10.000 ispitanika. Konačni zaključak je da optimizam, na kraju krajeva, i nije toliko dobar za zdravlje.

U prilog ovoj tezi ide nekoliko studija. Tako je jedna, objavljena 2002. godine u časopisu "Personality and Social Psichology Bulletin", pokazala da ljudi koji su imali srećno detinjstvo umiru pre svojih vršnjaka. U studiji su naučnici pratili život 1216 dece do odraslog doba i smrti.

Drugo istraživanje, sprovedeno u Kaliforniji, pokazalo je da srećna i vesela deca u mladosti češće popuštaju pritisku društva i odaju se pušenju, alkoholu i drogama. Razlog tome je što im pozitivno razmišljanje ugrožava moć prosuđivanja i donošenja ispravnih odluka, pa tako oni veruju kako im se ništa loše neće dogoditi.

Profesor sa Univerziteta Lids Džon Maule objašnjava kako ljudi s tendencijom negativnih osećanja dublje sagledavaju probleme i više promišljaju od onih koji sve vide pozitivno. No, nijedna krajnost nije dobra, već bi trebalo da znamo da se ponašamo u skladu sa težinom problema i shvatimo koji su sledeći koraci ka njihovom rešavanju.

(Tportal.hr; Telegraf.rs)