Polovina vašeg tela nije ljudska - evo šta je zaista čini
Razumevanje ove skrivene polovine sebe - naš mikrobiom - brzo transformiše razumevanje bolesti od alergije do Parkinsonove bolesti.
Postavlja se pitanje o tome šta znači biti "čovek" i dovodi do novih inovativnih odgovora kao rezultat.
"Od suštinskog su značaja za vaše zdravlje", kaže prof. Ruth Lei, direktor odeljenja za mikrobiološke nauke Instituta Mak Planck, "vaše telo nije samo vi". Bez obzira koliko puta i kako se okupate, skoro svaki kutak i površina tela su prekriveni mikroskopskim stvorenjima.
Ovo uključuje bakterije, viruse, gljivice i arheae (organizmi koji su originalno pogrešno klasifikovani kao bakterije). Najveća koncentracija ovog mikroskopskog života se nalazi u mračnim dubinama naših creva u kojima nema dovoljno kiseonika.
Prof Rob Knight, sa Univerziteta Kalifornije San Diego, rekao za je BBC: "Vi ste više mikroba nego što ste čovek." Prvobitno se smatralo da su naše ćelije bile brojnije od 10 do jedan. "To je mnogo bliže jedan-na-jedan, tako da je sadašnja procena da je 43% ljudskih ćelija ako računate sve ćelije", kaže on. Ali, genetski smo još više izašli.
Čovekov genom - puni skup genetičkih instrukcija za ljudsko biće - sastoji se od 20.000 instrukcija zvanih gena. Ali dodajte sve gene u našem mikrobiomu zajedno i brojka izlazi između dva i 20 miliona mikrobioloških gena. Prof Sarkis Mazmanian, mikrobiolog iz Caltecha, tvrdi: "Nemamo samo jedan genom, geni našeg mikrobiuma predstavljaju suštinski drugi genom koji povećava sopstvenu aktivnost.
"Ono što nas čini čovekom je, po mom mišljenju, kombinacija naše DNK, plus DNK naših mikrobioma." Bilo bi naivno misliti da nosimo oko toliko mikrobiološkog materijala bez interakcije ili bilo kakvog efekta na naša tela uopšte. Nauka brzo otkriva ulogu koju mikrobiom igra u varenju, reguliše imuni sistem, štiti od bolesti i proizvodi vitalne vitamine.
Prof Knight je rekao: "Mi pronalazimo načine da ova mala stvorenja potpuno transformišu naše zdravlje na način koji nikada do sada nismo zamišljali". To je novi način razmišljanja o mikrobnom svetu. Do danas je naš odnos sa mikrobima uglavnom bio jedan od ratova.
MIKROBIJSKA BORBA
Antibiotici i vakcine su oružje koje se sprovodi protiv velikih boginja, Micobacterium tuberculosis ili MRSA. To je bila dobra stvar i spasila je veliki broj života. Ali neki istraživači su zabrinuti zbog toga što je naš napad na loše momente učinio neobičnu štetu našim "dobrim bakterijama". Prof Lej mi je rekao: "Mi smo u poslednjih 50 godina uradili sjajan posao eliminisanja zarazne bolesti. "Ali smo videli ogroman i zastrašujući porast autoimunih bolesti i alergije.
"Kada se radi na mikrobiomu, vidimo kako su promjene u mikrobiomu, koje su se desile kao rezultat uspeha koje smo imali borbenih patogena, sada doprineli čitavom novom setu bolesti s kojima moramo da se bavimo." Mikrobiom se takođe povezuje sa bolestima uključujući inflamatornu bolest creva, Parkinsonovu bolest, rade li lekovi od raka, pa čak i depresija i autizam. Gojaznost je još jedan primer. Izbor familije i izbora načina života jasno igraju ulogu, ali šta je sa vašim mikrobima? Ovde se može zbuniti.
Dijeta hamburgera i čokolade utiče i na vaš rizik od gojaznosti i na vrstu mikroba koji raste u vašem digestivnom traktu. Pa kako znate da li je to loša mešavina bakterija koja metabolizuje vašu hranu na takav način, što doprinosi gojaznosti? Prof Knight je izvodio eksperimente na miševima koji su rođeni u najrazvijenijem svetu koji se može zamisliti. Njihovo celo postojanje je potpuno bez mikroba.
On kaže: "Mogli smo da pokažemo da ako uzmete vitke i gojazne ljude i uzmete fekalije i transplantirate bakterije u miševe, možete napraviti miš i razređivati u zavisnosti od čijeg mikrobiuma ima." Povećanje gojaznosti sa vitkim bakterijama takođe je pomoglo miševima da izgube težinu. "Ovo je prilično nevjerovatno desno, ali sada je pitanje da li će ovo biti moguće prevoditi ljudima" Ovo je velika nada za polje, da bi mikrobi mogli biti novi oblik medicine. Poznato je da koristi "bube kao droge"
ZLATNE INFORMACIJE
Upoznao sam dr Trevora Lavleia sa institutom Vellcome Trust Sanger, gde pokušava da raste celokupni mikrobiom od zdravih pacijenata i onih koji su bolesni. "U bolesnom stanju može doći do nestanka bube, na primer, koncept je da ih ponovo uvede." Dr Lavlei kaže da postoje sve veći dokazi da popravljanje nekog mikrobioma "zapravo može dovesti do remisije" kod bolesti kao što je ulcerativni kolitis, vrsta inflamatorne bolesti creva.
I dodao je: "Mislim da za mnoge bolesti koje proučavamo to će biti definisane mešavine buba, možda 10 ili 15 koje idu u pacijenta." Mikrobiološka medicina je u ranoj fazi, ali neki istraživači misle da će monitoring našeg mikrobioma uskoro postati svakodnevni događaj koji daje zlatnoj ruci informacije o našem zdravlju. Prof Knight je rekao: "Neverovatno je misliti da svaka kašika vaše stolice sadrži više podataka u DNK tih mikroba nego što bi bukvalno trebalo da se snimi tona DVD-ova za skladištenje. "U ovom trenutku svaki put kada uzimate jednu od tih deponovanih podataka, jednostavno samo ispraznite te informacije. "Deo naše vizije je, u ne tako dalekoj budućnosti, gde čim se ispraznite, uradiće neku vrstu trenutnog čitanja i kaže vam da ideš u dobrom pravcu ili lošem pravcu. "Mislim da će biti stvarno transformativan."
(Telegraf.rs)
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.