GODIŠNJI ODMOR JE TU: Pred vama je zadatak da se odmorite i opustite

Savremeni radni ritam je više nego intenzivan. Gužva na poslu postala je normalna pojava, radi se prekovremeno i vikendima, više nego ikad pre, čime pojam godišnjeg odmora postaje sve važniji. Zbog ubrzanog poslovanja neretko se događa da umesto dve ili tri nedelje, od odmora možemo uzeti samo desetak dana.

Za to vreme treba svašta uraditi: posetiti roditelje, odmoriti se na moru, pripremiti decu za školu i napraviti tradicionalno letnje čišćenje kuće.

Ko uživa u radu, uživa i u neradu

Godišnji odmor većini ljudi je dosta važan, ali zanimljivo je kako nema puno naučnih istraživanja koja se bave temom odmora. Ona koja postoje ukazuju na činjenicu da većina ljudi doživljava godišnji odmor kao neku vrstu bega iz radne svakodnevice, ali samo neki uspevaju u toj promeni. Nije lako isključiti se, prestati razmišljati o poslovnim brigama i opustiti se. Rezultati ispitivanja pokazuju kako se samo 20 odsto ljudi odmara, a da pritom ne misli na radne obaveze.

Ljudi koji najviše uživaju u godišnjem odmoru su upravo oni koji najviše uživaju u poslu. Očito se radi o kapacitetu da osoba s radošću pristupa nekoj aktivnosti i na nju se fokusira.

Sva lica odmora

Kako što bolje iskoristiti vreme koje nam je na raspolaganju?

• Fizički aspekt odmora

Fizička aktivnost pomaže opuštanju. Istraživanja su pokazala da su dve stvari koje sigurno podižu raspoloženje fizička aktivnost i druženje. Stoga, ako se želimo što pre rešiti razmišljanja o poslovnim problemima i ubrzati proces opuštanja, dovoljno je izaći iz kuće, šetati, voziti bicikl, zaplivati ili odabrati neku fizičku aktivnost koja nam odgovara.

Fizičko opuštanje podstiče mentalno opuštanje. Opuštanje mišića dovodi do smanjenja tenzije u celom organizmu. Ako vam je masaža preskupa, dovoljno je da kadu napuniti toplom vodom i provedete pola sata u tišini.

• Mentalni aspekt odmora

Zaokupite misli korisnim ili opuštajućim štivom. Ako je moguće, dobro je da izbegavate literaturu s negativnim prizvukom ili bilo što povezano s poslom.

Odredite prioritete. Kad imamo na raspolaganju deset dana, moramo znati da u taj period treba ugurati veliki broj aktivnosti i sve ono što nismo stigli tokom godine. Ako nam je plan za godišnji preambiciozan, postoji opasnost da samo jurimo s jedne aktivnosti na drugu i pritom se fizički iscrpimo.

• Emotivni aspekt odmora

Budite neko vreme sami. Samoća nam pomaže da saberemo misli, da odredimo prioritete ili, u krajnjem slučaju, da ne radimo ništa i obnovimo energiju.

Učinite sami sebi dan posebnim.Čak i ako ne putujete, trebali biste učiniti te dane drugačijim, tako da ih se možemo prisećati u zimskim danima.

• Praktični aspekt odmora

Podelite obaveze, ne morate baš sve odraditi. Zamolite roditelje da vam pričuvaju decu ili skuvaju ručak. Tražite pomoć. Godišnji odmor je prekratak da biste ga proveli spremajući ili rešavajući zaostale obaveze.

Ne precizirajte vreme dogovora. Bolje se tokom godišnjeg dogovarati za "sutra popodne", nego za "sutra u 16 sati". Fiksni dogovori mogu podstaknuti više stresa i time nam uskratiti dragocene trenutke kratkog odmora.

Kad se vratite kući, čeka vas stres

Nesumnjivo. U jednom istraživanju 50 posto ispitanika je reklo da se, nakon što se s odmora vrate na posao, osećaju kao da nigde nisu ni bili. Svakodnevica se može činiti još težom baš zbog višednevnog odmora.

Postavite cilj

Iskoristite odmor kako biste sebi postavili zadatak i počnite da razmišljate o promenama koje su neophodne da biste taj cilj i dosegnuli. Odmor može biti odlična prilika da se osvestite, shvatite čime ste nezadovoljni, šta želite i kako ćete do toga doći. Po povratku delujte odmah – počnite sa uvođenjem promena čim se vratite kući.

(Telegraf.rs/Hercegovina.info)