Da li čitanje u mraku može da ošteti vid deteta?

Iako je prema raznim istraživanjima genetika odgovorna za 85-100 odsto kratkovidosti, ne treba potpuno zanemariti ni faktore životne sredine. Postavlja se pitanje da li i čitanje u mraku spada među te faktore?

Preporučujemo

10 ZASTRAŠUJUĆIH razloga da deci ograničite upotrebu telefona i kompjutera

6 stvari koje svaki roditelj mora da zna pre nego što detetu kupi telefon

Većina roditelja koja decu uhvati da čitaju u mraku ili pod lampom upozorava svoje potomke da će tako pokvariti oči i morati da nosi naočare zbog te loše navike. Međutim, to ipak nije naučno potvrđeno.

Ono što možemo iskusiti prilikom čitanja u mraku ili pri slabijem osvetljenju jeste zamor očiju koji će trajati kratko, uglavnom dok se ne odmorimo, ali neće prouzrokovati trajno oštećenje očiju.

Pretpostavlja se da zamor očiju prilikom čitanja u mraku nastaje zbog toga što oči primaju pomešane signale. Naime, naše oko je savršeni mali foto-aparat koji se prilagođava količini svetla i udaljenosti predmeta koji gledamo kako bi slika bila što jasnija i da bi što jasniji impuls otišao u mozak. Većinu toga mi ne radimo svesno, zapravo uopšte nismo svesni da se nešto događa.

Foto: pixabay.com

Kada čitamo, potrebno je da naš vid bude izuzetno oštar, te se refleksno događa nekoliko promena u oku kako bi se svetlost dovela u tačku najjasnijeg vida, žutu pegu, na kojoj se nalaze ćelije koje se nazivaju čunjići.

Zjenica se sužava, a prirodno sočivo se jače ispupči zahvaljujući kontrakciji mišića unutar oka. Kada smo u uslovima prigušene svetlosti, događaju se suprotne promene od ovih - zenice se šire, a prirodno sočivo opušta da bi više svetla došlo do stanica na periferiji mrežnjače koje su osetljivije za gledanje po mraku (štapići).

Stoga pri čitanju u mraku oko dobija dve oprečne zapovesti pa nijednu funkciju ne može u celosti da ispuni. Osim toga, u uslovima prigušenog svetla kontrast između stranice i slova je manji, a to izaziva dodatni napor.

Foto: pixabay.com

Zbog svega toga je rad mišića očiju veći, pa nisu retki osećaj zamućenog vida, iritacije oka i kapaka, glavobolje, bol u vratu, nekada čak i osećaj mučnine. Na svu sreću, posle odmora simptomi nestaju bez trajnih posledica.

U nekim slučajevima čitanje u mraku dovođeno je u vezu sa povećanim rizikom od razvoja kratkovidosti kod dece i adolescenata. Iako je jedno vreme ta teorija bila popularna, te povod mnogim diskusijama i istraživanjima, uopšteno prihvaćen stav većine istraživača je da je kratkovidost genetski uslovljena. Iako je prema raznim istraživanjima genetika odgovorna za 85-100 odsto kratkovidosti, ne treba potpuno zanemariti ni faktore životne sredine.

Foto: pixabay.com

Dakle, kada čitamo, preporučuje se da obezbedimo dovoljnu količinu svetla, kad je god moguće - dnevnog svetla. Ako pak imamo lampu, bolje je da nemamo samo jedan izvor svetla uperen direktno u knjigu. Lakše ćemo čitati ako je kontrast manji, odnosno ako imamo prigušeno svetlo u prostoriji plus dodatni jači izvor koji osvetljava knjigu koju čitamo.

Zato je najbolje da razgovarate sa tinejdžerom i dogovorite se da tajno čitanje ispod jorgana nije najbolje rešenje.

(Telegraf.rs)