Evo koliko SOLI I MASTI smete da unosite dnevno

So, masnoće i ugljeni hidrati su tri najzastupljenija sastojka u ljudskoj ishrani. Organizmu su potrebna sva tri da bi zdravo funkcionisao, ali o svima njima postoje i velike zablude. Zdravstveni poslenici stalno podsećaju ljude na to da so povećava krvni pritisak, što može dovesti do moždanog udara i infarkta.

Preporučujemo

Evo šta sve obična SO može da izleči!

Evo šta se dogodi kad svako veče pred spavanje pojedete malo šećera i soli!

U celom svetu i deca i odrasli uzimaju veće količine soli nego što je preporučeno, a samo male promene u izboru hrane mogu imati veliki značaj za poboljšanje opšteg zdravlja ljudi.

Lako je kada znate činjenice:

So

Ljudsko telo ne bi moglo da preživi bez soli. Ona podržava normalno funkcionisanje mišića - kontrakciju i opuštanje, normalnu transmisiju signala mozga i nervnog sistema i svukupni balans soli i vode.

Ljudima koji nemju faktor rizika od kardiovaskularnih bolesti potrebno je samo oko 2.300 mg ili kašičica soli dnevno kako bi održali dobro zdravlje. Međutim, osobama pod rizikom, uključujući i one starijie od 51 godine, hipertenzičarima, dijabetičarim, bubrežnim bolesnicima i Afroamerikancima svih uzrasta - preporučuje se da dnevno unose 1.500 mg soli.

Foto-ilustracija: Profimedia

Procenjuje se da Amerikanci dnevno uzimaju 50 odsto više soli od preporučene količine.

Treba znati i to da skoro 80 odsto natrijuma dolazi iz prerađenih i upakovanih namirnica. Začini poput soja-sosa i kečapa predstavljaju glavni izvor natrijuma, a skriven je i u hlebu, škampima i blitvi.

Masnoće

Velika je konfuzija o tome koliko i koja je vrsta masti zdravo. I kada je reč o mastima - manje nije uvek bolje. Za dobro zdravlje ključno je i koju vrstu masti i koju količinu masti konzumirate.

Birajte radije tečne masti nego čvrste. Na sobnoj temperaturi zdravije su tečne nezasićene masti (maslinovo ili kukuruzno ulje), a čvrste su zasićene poput maslaca i kokosovog ulja.

Foto: pixabay.com

Važan je i ukupan broj kalorija iz masti. Zdrave masti imaju isti broj kalorija kao i nezdrave masti, a granica je da od ukupnog dnevnog unosa 25-35 odsto kalorija budu one iz masti.

Masti su veoma korisni nutrijenti, a uključivanje određenih masti u svaki obrok može podstaći zdravo gubljenje kilograma.

Ugljeni hidrati

Ugljeni hidrati su poželjno i primarno telesno gorivo. Sve namirnice mogu se pretvoriti u proste šećere koje koriste sve ćelije u telu. Međutim, važan je izbor ugljenih hidrata. Ugljeni hidrati jesu glavni nosioci masti (čips) i dodatnih šećera (kolači, torte, slatkiši), a njih ne treba mešati sa pametnim ugljenim hidratima koji se nalaze u prirodi.

Izaberite namirnice bogate vlaknima - voće i povrće kao primarni izvor ugljenih hidrata. Limitirajte unos skrobnih ugljenih hidrata (hleb, pirinač, testenine, žitarice).

Foto: Profimedia, DEFD

Vlakna obezbeđuju sitost, zato ogranične prerađene ugljene hidrate (kojima su oduzeta vlakna) kako biiste kontrolisali porciju.

Izbegavajte "dobre" i "loše" preporuke u vezi sa sollju, mastima i ugljenim hidratima. Ako pravite pametne izbore, možete slobodno povremeno da jedete i prerađenu hranu.

Za one koji se zdravo hrane ne postoji loša hrana već samo loše kombinacije i loše porcije.

(Telegraf.rs)