Oni su tako postali uspešni: Najveći umovi u istoriji otkrivaju vam svoje dnevne navike

Ne postoji samo jedna staza kojom se stiže do uspeha. Pikaso i Van Gog su umetnički geniji i obojica su imali sasvim različite dnevne rutine da bi ostali produktivni. Put ka veličini je popločan malim, ali stalnim ritualima. Evo navika nekih od najvećih umova u istoriji. Njihove rutine vas možda inspirišu da stvorite svoje. Na kraju krajeva, svi stremimo tome da budemo neverovatno dobri u onome što radimo.  

Preporučujemo

OVO SIGURNO NISTE ZNALI: Šta je pio Nikola Tesla da bi produžio život?

OBJAVLJENA LISTA 40 NAJPAMETNIJIH LJUDI SVIH VREMENA: Šta mislite, na kojem mestu je NIKOLA TESLA? (FOTO)

Nikola Tesla 

U svojoj autobiografiji Tesla je objasnio kako radi:

"Moja metoda je drugačija. Ne žurim sa pravim poslom. Kada dobijem ideju, odmah počinjem da je u mislima nadograđujem. Menjam konstrukciju, pravim poboljšanja i upravljam mašinom, sve u mislima. Za mene je to sve apsolutno nematerijalno bilo da pokrećem turbinu u mislima ili je testiram u radionici. čak zapažam i da li je van ravnoteže. Nema nikakve razlike, rezultati su isti. Na ovaj način, u stanju sam da brzo razvijam i usavršavam koncepte, a da ne moram ništa ni da dodirnem.

Foto: Wikipedia/Napoleon Sarony

Kad toliko uznapredujem, da sam uneo svako moguće poboljšanje u izum, kad nigde ne vidim grešku, tada stavljam u konkretnu formu finalni produkt. Eksperiment uvek ispadne onako kako sam planirao. Za 20 godina nije bilo nijednog izuzetka. A i zašto bi bilo drugačije? Teško da ima teme koja ne može da bude tretirana matematički, a njeni efekti izračunati. Sprovođenje u praksu ideje koja je još gruba, kao što se inače često radi, je ništa do gubitak energije, novca i vremena."

On dalje priča o vežbama kojima je kao mali trenirao mozak:

"Iako moram da zahvalim majčinom uticaju na svoj inventivnosti koju imam, trening koji mi je pružio otac je dosta pomogao. Bio je sačinjen od svih vrsta vežbi, kao što je pogađanje misli onog drugog, otkrivanje nedostataka neke forme ili izraza, ponavljanje dugačkih rečenica ili izvođenje mentalnih kalkulacija. Ove dnevne lekcije su imale za cilj da ojačaju moju memoriju i razum i posebno da razviju kritičku misao i od njih sam imao nesumnjive koristi."

Stiven King

"Talenat je jeftiniji od soli. Ono što odvaja talentovanu individuu od uspešne je mnogo napornog rada".

Romani Stivena Kinga prodati su u više od 350 miliona kopija, a od mnogih su napravljena scenarija za filmove, mini serije, televizijske emisije i stripove. U svojim memoarima " On Writing", King otkriva kako teče njegov proces pisanja:

"Kao i vaša spavaća soba, soba u kojoj pišete treba da bude privatna, mesto gde idete da sanjarite. Vaš raspored - u otprilike isto vreme svakog dana, koje se završava kad imate 1.000 reči na papiru ili na disku - postoji da biste stekli naviku, da biste bili spremni da sanjate baš kao što se spremate za spavanje jer odlazite u krevet u prbližno isto vreme svake noći i sledite uvek iste rituale.

Foto: flickr/jiyoungle

I u spavanju i u pisanju, učimo da budemo fizički mirni, a u isto vreme ohrabrujemo naš um da se oslobodi svakodnevne racionalne rutine. I kao što se vaše telo i um navikava na određenu količinu sna svake noći - šest sati, sedam ili preporučenih osam - tako trenirate i svoj um.

Ernest Hemingvej

"Svi smo šegrti u zanatu u kome niko nikada ne postane majstor". U jednom intervjuu iz 1958. godine, Hemingvej je objasnio dvoju dnevnu rutinu i radne navike.

"Kada radim na knjizi ili na priči, pišem svako jutro čim se pojavi prvo svetlo. Nema nikoga da vas ometa, prohladno je ili hladno, a vi se zagrevate dok pišete. Pročitate šta ste napisali i uvek stanete tamo gde znate šta će se desiti sledeće, pa nastavljate odatle. Pišete dok ne stignete do trenutka kad vas još drži adrenalin i znate šta ćete napisati sledeće, tad stanete i pokušate to da dočarate sebi do sledećeg dana, kad prionete na rad ponovo.

Foto: Wikipedia/public domain

Recimo da ste počeli da pišete u šest ujutru i da ste radili do podneva ili ste završili pre toga. To čekanje sledećeg dana je teško pregurati."

 Vudi Alen

"Sedamdeset procenata uspeha u životu je da se samo pojavite negde."

Vudi o tome kako dolazi do ideja kaže:

Foto: AP/Tanjug

"Tokom godina sam otkrio da bilo koja momentalna promena stimuliše svež priliv mentalne energije. Pa ako sam u jednoj sobi i onda pređem u drugu, to mi pomaže. Ako izađem na ulicu, to mi je velika pomoć. Ako odem da se istuširam i to mi znači. Pa se neki put tuširam više puta. To me opušta. Tuširanje mi posebno znači kada je napolju hladno. Ovo zvuči blesavo, ali poneki put skinem neki komad odeće da mi bude hladnije da poželim da skočim pod tuš. Pod vrelom vodom stojim 30 minuta, možda i 45, smišljam ideje i radim na zapletu. Onda izađem, osušim se i obučem, skočim na krevet i tamo nastavim da razmišljam.

Vladimir Nabokov

"Postojanje je serija zabeleški ogromnog, nedefinisanog dela."

U intervjuu iz 1964. godine, Nabokov je podelio svoj dnevni raspored:

Zimi se budim u 7 sati, moj budilnik je jedna vrana koja sleće na balkon i melodično peva. Neko vreme samo ležim u krevetu i samo planiram šta tog dana treba da uradim. Oko 8 sati se brijem, doručkujem, meditiram, pa kupam, tim redom. Onda radim do ručka s pauzom za kratku šetnju pored jezera sa suprugom. Ručamo oko 13 sati i pola sata kasnije sam opet za svojim stolom. Pre večere u 19 sati, prošetam po novine. Posle večere ne radim. U krevet idem oko 21 sat, čitam i negde do 1 sat iza ponoći se borim sa nesanicom.

Ispostavilo se da veliki umovi ne razmišljaju slično. Šta god da radite, važno je da nađete idealno vreme da budete kreativni i da ga se držite. Radite svoj kreativni posao kada vam je energija maksimalna, a ometanje minimalno.

(Telegraf.rs / Izvor: cnbc.com)