OD VRUĆINŠTINE DO LETNJE OLUJE: Nagla promena vremena pogubna po život!

Temperatura, vetar, sunce, kiša, vazdušni pritisak i dužina trajanja dana direktno su povezani sa napadima artritisa, astme, migrene i niza drugih zdravstvenih tegoba. Vremenske prilike predstavljaju jedan su od vodećih faktora za smrtnost u svetu.

Posebno su opasne nagle promene temperature, jer je telu potrebno nekoliko dana da se prilagodi. Razdoblja ekstremno visokih temperatura, praćenih visokom vlagom, čak i kod zdravih ljudi mogu izazivati toplotni udar, iscrpljenost, grčeve, probleme sa srcem, krvotokom i respiratornim sistemom, a nisu retki ni osip i opekotine od sunca.

Upravo zbog svih ovih opasnosti, deca mlađa od četiri godine ne bi trebalo da budu izložena sunčevim zracima u periodu od 10 do 17 časova.

U normalnim okolnostima naše telo rashlađuje se znojenjem. Međutim, ako su temperatura i vlaga izrazito visoke, tada znojenje više ne biva dovoljno plodotvorno. Telo se pregrejava, menja se čak i hemijski sastav krvi, pa unutrašnji organi, uključujući mozak i bubrege, mogu pretrpeti ozbiljna oštećenja.

Da biste izbegli opasan toplotni udar i iscrpljenost, tokom ovako velikih vrućina gledajte da što više boravite u klimatizovanom prostoru i držite se hladovine. Pijte dovoljno tečnosti, što znači najmanje od 1,5 do dve litre vode ili voćnih sokova na dan.

Šta ako vam se jave simptomi toplotnog udara?

Osim visoke temperature koja prelazi 40°C, simptomi toplotnog udara su i crvena, vruća i suva koža, ubrzan puls, pulsirajuća glavobolja, vrtoglavica, mučnina, zbunjenost i nesvestica. Već kod prvih simptoma trebalo bi potražiti klimatizovani prostor ili hladovinu. Osobu je potrebno smestiti u polusedeći položaj, raskopčati odeću, a glavu i telo navlažiti hladnom vodom i pozvati lekara.

Šta je to toplotni udar?

Toplotni udar pojavljuje se kao posledica nemogućnosti organizma da kontroliše sopstvenu temperaturu. Mehanizam znojenja zakazuje, telo ne uspeva da se rashladi, pa telesna temperatura u roku od samo 10 do 15 minuta može porasti i do 41°C. Da biste izbegli toplotni udar, tokom velikih vrućina izbegavajte dugotrajnu izloženost suncu, ali i boravak u pregrejanim zatvorenim prostorima.

Iscrpljenost je normalna

Ako dugo boravite u prevrućem okruženju, telo se pojačano znoji. Ne nadoknadite li mu izgubljenu tečnost i elektrolite, mogu se pojaviti vrtoglavica, glavobolja, mučnina, grčevi, drhtanje, disanje postaje plitko, a koža vlažna i hladna. To su sve simptomi toplotne iscrpljenosti. Smestite se u hlad ili klimatizovan prostor i pijte što više tečnosti bez alkohola ili kofeina.

Vrućine podstiču nasilno ponašanje, a pritisak izaziva bolove

Vreme snažno utiče na fizičko i psihičko zdravlje. Visoka vlažnost može pogoršati artritis, a topli vetar i kiša mogu da izazovu migrenu. Nagle promene pritiska, pogotovo pred oluju, loše utiču na mozak i zagorčavaju život obolelima od artritisa. Ekstremne vrućine mogu biti uzročnik nasilnog ponašanja i razdražljivosti, ali i usporenih reakcija. Nagla navala hladnijeg vazduha može izazvati bolove u mišićima i zglobovima, čime se pogoršava stanje obolelih od osteoartritisa, reumatoidnog artritisa i fibromialgije.

Sunce jeste blagotvorno, ali ipak budite na oprezu!

Kada je dan tmuran s malo svetlosti, pinealna žlezda u mozgu oslobađa melatonin – hormon spavanja. No, čim se razvedri i zasija sunce, zaustavlja se proizvodnja melatonina, a njegovo mesto zauzima serotonin, hormon sreće, koji popravlja raspoloženje. Iskoristite maksimalno tople letnje sunčane dane, ali izbegavajte najveće vrućine.

Vlaga umara i dok se sedi

Tokom vrućina telo se pojačano znoji kako bi se rashladilo. Međutim, ako je vlažnost vazduha visoka, u tako vlažnom okruženju znoj ne može dobro da isparava s kože. Organizam zato troši dodatnu energiju, pa se osećamo iscrpljeno i umorno čak i dok sedimo.

Nizak pritisak – više nesreća

Promene vazdušnog pritiska direktno utičnu na to kako se osećamo. Nizak vazdušni pritisak može da smanji sposobnost koncentracije. Zbog pospanosti, tada raste i broj saobraćajnih nesreća.

(Ponosna.in; Telegraf.rs)