Dijabetičarima se savetuje da jedu ovo, a ne jedu ono, ali da li je to ZDRAVO za njih?

Danas, 14. novembra, obeležava se Svetski dan borbe protiv dijabetesa ili šećerne bolesti, savremene epidemije koja, nažalost, odnosi sve veći broj života. Smatra se da oko 150 miliona ljudi u svetu boluje od ove bolesti, a broj konstantno raste. Trenutak je da sve ljude koji pate od ove bolesti ili imaju genetsku predispoziciju da je dobiju podsetimo koliko je važno da žive zdravo.

Preporučujemo

Srbija ima više od 700.000 ljudi sa dijabetesom! I ne mogu svi da dođu do lekova

Umorni ste non-stop? Mršavite? Sve vas boli? ODMAH idite kod lekara, možda je STVARNO nešto STRAŠNO!

Iako nezgodna, naporna i nepredvidiva, ova bolest disciplinovanim i zdravim načinom života može se držati pod kontrolom, a to uključuje redovno uzimanje terapije, proveru nivoa šećera, laganu i svakodnevnu fizičku aktivnost i najvažnije - određeni dijetetski režim, budući da je posredi poremećaj metabolizma ugljenih hidrata, masti i belančevina, a posledica toga je stalno povišena vrednost šećera (glukoze) u krvi.

O ishrani dijabetičara vladaju velike zablude, počev od toga da treba potpuno da se odreknu pojedinih namirnica do toga da slobodno mogu da unose neku vrstu hrane. Ishrana dijabetičara, u stvari, predstavlja model kako bi trebalo da se hrani svako, a podrazumeva upotrebu ugljenih hidrata, masti, belančevina, vitamina, minerala, vode i dijetetskih vlakana.

Foto-ilustracija: Foter/suavehouse113

Međutim, dijabetičari moraju da uvedu i neka pravila - moraju da znaju da mogu da koriste sve hranljive namirnice kao i potpuno zdrave osobe, ali u količinama i vremenskim razmacima koji neće remetiti metabolizam šećera u krvi.

Savet je ipak da izbegavaju šećer, so, alkohol, džemove, voćne sokove, belo brašno, industrijske grickalice, a preporučuju im se proizvodi od celog zrna žitarica, riba, orašasti plodovi u umerenim količinama, đumbir, cimet...

Poslednjih godina, kako se povećava broj dijabetičara, umnožava se i broj saveta i sugestija šta oni smeju da jedu a šta ne, ali i broj artikala specijalno napravljenih za dijabetičare, te posebno konditorskih prozvoda jer se šećeraši najteže odriču šećera i najviše za njima žude.

Najnovija istraživanja pokazuju da bi, osim šećera, trebalo da smanje i količinu ugljenih hidrata i skroba.

Danas postoji mnogo zamena za šećer, ali jedine zdrave zamene za šećer su stevija i eritritol.

Foto: Promo

Ipak, kako piše Maja Pertović na svom blogu Vitki gurman, ne dobijaju se zdravi kolači samo tako što zamenimo šećer stevijom!

Potrebno je gledati ukupnu količinu ugljenih hidrata u hrani i industrijskim proizvodima - a ne samo količinu "prostog“ šećera. Natpis na pakovanjima proizvoda "ukupno ugljenih hidrata“ je mnogo važniji od brojke koja se odnosi samo na šećer.

Stela Prgomelja, potpredsednica Dijabetološkog saveza Srbije, predsednica Nadzornog odbora udruženja za borbu protiv dijabetesa „Plavi krug“ i autorka knjige "Moj džepni pankreas", kaže: - Neki proizvođači misle da su nam učinili uslugu tako što su odvojili sadržaj šećera u nutritivnoj tablici. Nama to ništa ne znači, mi brojimo ukupne ugljene hidrate.

Ovo se odnosi na osobe s dijabetesom, ali i na one ljude koji žele da smanje unos ugljenih hidrata u ishrani (posebno iz praznih kalorija), a nemaju dovoljno znanja.

Skrob iz brašna se brzo pretvara u prost šećer (glukozu) – najčešće isto toliko brzo kao i beli šećer. Ovu brzinu meri glikemijski indeks, pa uz pomoć njega možete da vidite koje sve namirnice možete da tretirate isto kako tretirate i prost šećer.

Ne zaboravite: ako je nešto sporije ne mora da bude zdravo i dobro - a tipičan primer je fruktoza koja se metaboliše u jetri i koju na kašičicu i u kolačima treba izbegavati po svaku cenu.

Foto-ilustracija: Pixabay

Svaki diijabetičar treba da bude dobro informisan, ne mora da se opterećuje, ali da bude u stanju da prepozna šta je dobro za njegov organizam, a šta nije. Jedino tako može da se zaštiti od lukave industrije koja uvek "zna" šta je kome potrebno.

(Telegraf.rs)