Šta mislite, šta je gore za liniju - alkoholna ili bezalkoholna pića?

Ljudi u mnogim drugim zemljama unose više kalorija preko alkohola nego preko zašećerenih napitaka kao što su kola i limunada, kažu novi podaci, što navodi na zaključak da bi borba sa problemom konzumiranja alkohola mogla da bude važnija po zdravlje nego smanjenje konzumiranja šećera.

Od 24 zemlje obuhvaćene studijom firme za analizu podataka Euromonitor International, sve osim jedne imaju veći dnevni unos kalorija iz alkoholnih pića nego iz bezalkoholnih napitaka kao što su kola i limunada. Odrasle osobe u Velikoj Britaniji unose više od 106 kalorija po glavi stanovnika svakog dana preko alkoholnih pića, u poređenju sa 98 kalorija iz napitaka zaslađenih šećerom.

Najviši unos kalorija preko alkohola je zabeležen u Južnoj Koreji, sa blizu 168 kalorija po osobi dnevno i samo 44 kalorije iz zašećerenih napitaka. Visok unos je registrovan i u Poljskoj, Republici Češkoj, Finskoj i Nemačkoj, dok se od svih ispitanih zemalja samo na Tajvanu unosi više kalorija preko slatkih napitaka nego alkohola. SAD nisu obuhvaćene ovom studijom.

Šećer je na meti zdravstvenih stručnjaka i boraca protiv gojaznosti. Neke vlade uvode akcize na napitke zaslađene šećerom koji se smatraju najvećim uzročnikom gojaznosti kod dece.

Foto-ilustracija: Profimedia

Ali veoma malo se govori ili čini u vezi sa alkoholom, za koji novi podaci pokazuju da je čak značajniji od zašećerenih napitaka za gojaznost kod odraslih. Većina ljudi nije svesna da alkohol može da goji zato što - za razliku od hrane – broj kalorija nije rutinski označen na limenkama piva i bocama vina i žestokih pića.

Velika čaša vina sa 13 odsto alkohola sadrži 228 kalorija a standardna čaša 160. Krigla piva sa 4 odsto alkohola takođe sadrži oko 160 kalorija.

- U Velikoj Britaniji, alkoholna pića sa preko 1,2 odsto alkohola su trenutno izuzeta od obaveze da na etiketama imaju informacije o broju kalorija. Ovo istraživanje jasno pokazuje da ovaj izuzetak sada treba ukinuti - Kaže prof. ser Jan Gilmor (Ian Gilmore), predsednik saveza za borbu protiv alkohola.

Javnost ima pravo da zna šta je u njihovim pićima kako bi mogli da naprave informisan izbor o konzumiranju. Ove etikete treba da obaveste javnost, na primer, da krigla piva standardne jačine sadrži oko 180 kalorija, što je slično kesici čipsa, a da velika čaša vina ima oko 200 kalorija što je otprilike jednako broju kalorija iz krofne.

Foto-ilustracija: pixabay.com

Analitičar ishrane iz Euromonitora Sara Peterson (Sara Petersson) kaže da ovo ne umanjuje negativan uticaj šećera.

- To je veoma zanimljivo zato što je glavni razlog zašto su bezalkoholni napici izloženi napadima taj što predstavljaju kalorije u tečnom stanju. Mi nemamo mehanizam kompenzacije koji kaže da treba da jedemo manje nakon što ih konzumiramo. Isto važi i za alkohol, koji ne samo da ima negativniji uticaj na zdravlje, već i podstiče apetit, što vas navodi da više jedete. Ovim se ne umanjuje potreba da se smanji šećer. Ona je od suštinske važnosti jer je šećer veoma značajan izvor viška kilograma - kaže ona.

Ali, prema njenim rečima, rešavanje problema konzumiranja alkohola je takođe od suštinskog značaja u borbi protiv gojaznosti, koja može da dovede do srčanih bolesti, dijabetesa tipa 2 i karcinoma i preti da izazove ozbiljne finansijske probleme sistemima zdravstvene zaštite širom sveta.

Podaci o ishrani koje je objavio Euromonitor takođe pokazuju da prosečan dnevni unos kalorija u svetu iznosi 1.398, pri čemu je najmanji u Indiji - 761 kalorija po glavi stanovnika dnevno – a najveći u Belgiji – 2.559 kalorija. Oni takođe pokazuju da većina zemalja u razvoj obuhvaćenih studijom (78 odsto) više kalorija unosi preko procesovane nego preko sveže hrane.

(Telegraf.rs/ PR)