NIJE ŠALA: Prolećni umor leči se popodnevnom dremkom!

Prolećni umor je za neke ljude realna smetnja i prepoznat je kao medicinski fenomen ali, zbog neodređenosti simptoma, ne može se klasifikovati niti kao bolest niti kao poremećaj.

Umor je sveprisutna pojava, međutim o mehanizmu njegovog nastanka postoje brojne nedoumice. Prema jednoj od teorija umor nastaje jer se u toku rada nakupljaju razgradni produkti metabolizma, troše zalihe kiseonika i hranjivih materija, dok po drugim ključnu ulogu u nastanku umora ima centralni nervni sistem.

Uopšteno govoreći, umor je prateća pojava svake naše aktivnosti, a u odnosu na aktivnost koja ga je izazvala umor se često deli na psihički kada je uzrok intelektualni rad i fizički koji je posledica fizičkog rada. Ova podela umora prilično je nespretna jer se nije moguće postaviti jasnu granicu između intelektualnog i fizičkog rada pa zato, kada se govori o vrstama umora, mnogo je preciznija podela na akutni i hronični umor.

Akutni umor nastaje kao posledica intenzivne aktivnosti i posle odmora, nestaje, a kada umor traje duže od pola godine i ne prolazi posle odmora govorimo o sindromu hroničnog umora. Najčešći uzroci hroničnog umora su anemija, hipotireoza (usporen rad štitne žlezde koja je odgovorna za regulaciju brzine metabolizma), urinarne infekcije, neuravnotežena ishrana, nedovoljan unos vode, nedostatak sna, dijabetes, bolesti srca , depresija...

Stručnjaci objašnjavaju da je proleće godišnje doba kada su dnevne promene u temperaturi i atmosferskom pritisku vrlo izražene. Prilikom porasta temperature krvni sudovi se šire i pritisak pada što se manifestuje i osećajem umora, malksalošću, neraspoloženjem.

Pored vremenskih oscilacija, za prolećni umor okrivljuje se i melatonin, hormon koga luči epifiza, a koji se stvara iz serotonina (zadužen za raspoloženje pojedinca) i njegovo izlučivanje povezano je sa ciklusom svetlo - tama. Srećom, prolećni umor ne traje dugo, nivoi serotonina i melatonina u telu se brzo stabilizuju, pa se samim tim raspoloženje i energetski status vraćaju u normalu.

Promenama u životnom stilu i ishrani, tegobe prolećnog umora mogu se učiniti podnošljivijim. U jelovnik treba uvrstiti što više svežeg voća i povrća da bi se organizam opskrbio neophodnim hranljivim sastojcima, a takođe je veoma koristan boravak u prirodi i unos veće količine tečnosti, najbolje vode.

Brojna istraživanja pokazala su da popodnevno dremanje ima blagotvorno dejstvo na zdravlje a, prema studiji koju su sproveli grčki i američki naučnici i čiji su rezultati objavljeni u The Archives of Internal Medicine, osobe koje bar tri puta nedeljno spavaju popodne po 30 minuta, imaju 37 odsto manji rizik da dožive smrt kao posledicu oboljenja srca, u odnosu na osobe koje popodne ne spavaju.

Pored koristi za zdravlje srca istraživanja su pokazala da samo 6 minuta popodnevnog dremanja pozitivno utiče na pamćenje, dok 20 minuta usporava rad srca, poboljšava koncentraciju i raspoloženje.

(Tanjug)