Bebe uče jezik, čitajući sa usana?

  • 0

Istraživači sa Floride su otkrili da do šestog meseca bebe počinju pogled da usmeravaju ka očima, ali onda počinju da prate pokrete usana dok im se priča. Da bi proizvele zvuk one imitiraju osobu od koje su određenu reč čule i to tako što proučavaju kako bi trebalo da nameste usne.

Deci nije potrebno mnogo da savladaju pokrete za proizvodnju osnovnih reči, pa tako ona do prve godine ponovo vraćaju pogled na oči. U slučaju da se kasnije sretnu sa nepoznatim stranim jezikom nastavljaju da prate pokrete usana.

Naučnici dugo znaju da bebe gledaju osobu koja govori u lice, tražeći socijalne smernice u vezi sa onim što su čuli. Baš kao i odrasli, one posmatraju oči i prate neverbalne poruke kako bi uočile na koji način su emocije povezane sa rečima.

Stručnjaci sa Florida Atlantik univerziteta otišli su korak dalje i zapitali se da li bebe posmatraju i usne, tražeći smernice za proizvodnju glasova.

Testirano je 180 beba u uzrastu od 4, 6, 8, 10 i 12 meseci. Bebama koje pripadaju engleskom govornom području puštani su video snimci žena koje govore na engleskom i španskom.

Sprava smeštena na traci za kosu pratila je gde deca usmeravaju pogled i koliko dugo.

Pokazalo se da postoji dramatična razlika u usmeravanju pažnje.

Bebe od četiri meseca prate oči, šestomesečne bebe prate podjednako oči i usne, dok se osmomesečne i desetomesečne bebe usmeravaju uglavnom na usne. Kod beba sa godinu dana pažnja se ponovo vraća na oči.

Ali kada su bebe sa godinu dana čiji je maternji jezik engleski čule španski, zadržale bi pogled na usnama, prateći pokrete koji proizvode nepoznate reči. To pokazuje da su i u prvoj godini, deca i dalje pripremljena na učenje jezika.

Ovo je verovatno razlog zašto je maloj deci lakse da savladaju jezike nego odraslim ljudima.

Nakon ovog saznanja postavlja se pitanje da li bebe koje imaju neki problem u razvoju, poput autizma, uče da govore na isti način ili postoje neke razlike koje bi se mogle biti rani znak poremećaja.

Samo po sebi ovo otkriće nije tako dragoceno koliko bi mogla biti saznanja koja će možda proizaći iz ovog. Neurologe interesuje kako da podstaknu taj proces ako ne počne da se dešava na vreme, ali i da dalje istražuju kako mozak upravlja učenjem u tako ranoj fazi zivota, prenosi Rojters.

Video: IN MEMORIAM: Dragan Marković Palma

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA