U ZDRAVOM TELU ZDRAV DUH: Fizičke vežbe važne su za mozak

Na osnovu više različitih istraživanja, vanredni profesor na Katedri za fiziologiju i nauku o mozgu Dejvid Buči i njegovi saradnici došli su do zaključka da se uticaj vežbanja različito odražava na memoriju i sam mozak u zavisnosti od toga da li je osoba adolescent ili odrasla. Pronađen je gen koji određuje do kog stepena vežbanje ima pozitivan efekat, što može imati uticaj na potencijalnu primenu vežbanja kod psihičkih oboljenja.

- Prilikom treninga dolazi do neurobioloških promena, a radi se o mehanizmima koji su veoma specifični za mozak – kaže Buči.

Buči je počeo da proučava vezu između vežbanja i memorije, sa posebnim osvrtom na poremećaj nedostatka pažnje i hiperaktivnosti (ADHD), jednog od najčešćih psiholoških poremećaja u detinjstvu, jer se ne slaže sa tim da bi ovakvu decu trebalo lečiti medikamentima.

- Ideja da se deci daje gomila psihostimulanata u ranom dobu je uznemirujuća – upozorava doktor i dodaje da se ne zna kakve su dogoročne posledice davanja lekova u ranom dobu.

Rezultati jednog istraživanja kolega sa Univerziteta u Vermontu naveli su Bučija da počne da se bavi ADHD poremećajem. Na osnovu ispitivanja dece sa ADHD poremećajem u letnjim kampovima u Vermontu, otkriveno je da deca koja se bave individualnim ili kolektivnim sportovima bolje reaguju na intervencije u ponašanju u odnosu na svoje vršnjake koji se ne bave fizičkim aktivnostima.

Naučnici su takođe primetili je vežbanje blagotvornije za devojčice nego dečake sa ADHD poremećajem. Buči je ukazao da vežbanje tokom odrastanja, dok se mozak još razvija, menja mozak zajedno sa normalnim razvojnim promenama, što dovodi do toga da mozak bude sposobniji za učenje i memoriju.

(Tanjug)