BOLNA MUDROST: Najteže lekcije sam naučila kad sam izgubila majku

 ≫ 

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

  • Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
  • Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
  • Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
  • Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
  • Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
  • Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
  • NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
Ime je obavezno
E-mail adresa je obavezna
E-mail adresa nije ispravna
*otkucano <%commentCount%> od ukupno <% maxCommentCount %> karaktera
Komentar je obavezan

<% message.text %>

Komentari

  • S...

    07. jul 2016 | 16:04

    Slazem se sa ovim. Ali ja sam izgubila brata mladog i tako se iznenada desilo da jos uvek mislim da je on tu,ili negde otisao. Pa pozelim cisto iz navike da ga zovnem. Ali kad se setim da on nije vise ziv,onda nemogu da zaustavim suze koje same idu. I plus mi je u snu rekao da moram da prestanem toliko da placem jer ni njemu nije dobro. Ali to mi tesko polazi za rukom. :-(

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA