DA LI JE MOGUĆE PREDVIDETI MENTALNE POREMEĆAJE? Ovih 5 filmova ruše sve predrasude o njima!

Kada se desi jedan tako monstruozan zločin, kao što je masakr u Žitištu – kada je Siniša Zlatić, vođen patološkom ljubomorom, zverski ubio svoju bivšu suprugu Dijanu i još četvoro ljudi, a još dvadesetak njih ranio – ne možete da se ne zapitate šta je to u čovekovoj duši što ga navede da sprovede u delo jedan tako gnusan čin.

(VIDEO) ''ŠTA JE U NJEGOVOJ LUDOJ GLAVI BILO PA MI JE UBIO DETE?!'' Otac ubije Dijane izbezumljeno priča za Telegraf

Preporučujemo

SOCIJALNI RADNICI TVRDE: Siniša Zlatić nije percipiran kao nasilnik

Iako ovi ljudi na prvi pogled ne deluju kao da su sposobni da urade tako nešto jezivo, važno je znati da to najčešće nije nastalo odjednom.

Može da bude u pitanju ili neka duševna bolest koju je osoba brižljivo skrivala dobar deo svog života ili je sve posledica nekog traumatskog događaja, duboko zakopanog u psihi, koji je tinjao iznutra sve dok se nije pojavio “okidač” i sav nakupljen stres pokuljao napolje.

Foto-ilustracija: Profimedia

Šta god da je posredi, stvar je u tome što je osoba imala psihički problem, koji je, umesto da se leči, ostao zapušten sve do tačke bez povratka. Da bismo bolje razumeli mentalne poremećaje, i koliko je važno da se oni na vreme počnu lečiti, u pomoć nam mogu priskočiti filmovi.

MASAKRI ZBOG POREMEĆENIH ODNOSA U PORODICI: Oni su ubijali najbliže u Srbiji u protekloj deceniji (FOTO)

Filmovi koji za glavnu temu ili neki sporedan motiv imaju duševne bolesti i mentalne poremećaje, piše City magazine, nisu naročito hvaljeni od strane stručnih lica. Obično se smatra da Holivud na uvredljiv način, često i netačno, interpretira stanja onih koji boluju od određenih bolesti ovoga tipa, kao i da se na filmu sve obično vrti i završava na ponavljanju takozvanih negativnih stereotipa…

Foto-ilustracija: Foter/†kaizermodo†

Tokom istorije filmske umetnosti, junaci koji su imali problema sa mentalnim poremećajima obično su bili negativci u filmu. Većina takvih filmova nosila je jeftinu i naivnu poruku da je obolelom zapravo samo potrebna ljubav i privrženost, a ne prava terapija propisana od strane lekara, i takva bi ostvarenja, iako ih ima i danas, ostala zapamćena kao loši filmski primeri.

Onih dobrih je mnogo manje, ali za vas smo ovom prilikom izdvojili 5, za koje ste verovatno čuli, čak i ukoliko ih niste gledali:

Melanholija (2011)

Justin, koju igra Kirsten Dunst, zapada u sve dublju i ozbiljniju depresiju. Film Larsa Von Trira odlično prikazuje razvoj ovog veoma rasprostranjenog mentalnog poremećaja, koristeći između ostalih simbola i crnog psa.

Beni i Džun (1993)

Iako se nigde eksplicitno šizofrenija ne pominje, u ovom filmu postoje neke naznake višestrukih ogledala u ličnosti mlade Džun. Do kraja filma, iako se on na početku čini kao duhovita porodična drama, glavna junakinja pokazuje koliko zapravo nije sposobna da živi samostalno, pa čak ni pod starateljstvom svog starijeg brata.

Marta Marsi Mej Marlen (2011)

U scenariju Šona Durkina ništa nije promaklo, niti je bilo shvaćeno olako. Dijagnoza posttraumatskog stres poremećaja, koji ima glavna junakinja Marta (igra je Elizabet Olsen), odlično je predstavljena u ovom filmu. Kroz serije zbunjujućih, haotičnih scena i slika, gledalac kao da se nalazi u direktnoj vezi sa onim što se događa u glavi junakinje, koja je preživela fizičko i emotivno nasilje kada je bila zatočena u okultističkoj sekti. Traume u vidu flešbekova izvanredno su prikazane.

Večni sjaj besprekornog uma (2004)

Nema nikakvih jasnih naznaka da se glavni junaci ove priče bore sa anksioznošću ili depresijom kao mentalnim poremećajima, međutim, u tome i leži ključ za delimično razumevanje, pre svega njihovih postupaka sa početka filma. Prema drugim tumačenjima, odnos Džoela (Džim Keri) i Klementajn (Kejt Vinslet) zapravo je odnos dvoje ljudi od kojih se jedno suočava sa takozvanim graničnim poremećajem ličnosti, dok druga osoba nastoji da koegzistira, u takvoj teskobnoj zajednici.

Sati (2002)

U centru ovog genijalnog filma stoji Virdžinija Vulf koja pokušava da dovrši svoj roman, neprestano se suočavajući sa izazovima svog mentalnog poremećaja. Danas naučnici i psihijatri njenu bolest opisuju kao bipolarni poremećaj s napadima depresije i psihotičnim epizodama, no ovaj film obiluje različitim slojevima, među kojima su i oni koji pokazuju koliko se malo društvo kroz vreme uopšte bavilo problemima konkretnih mentalnih poremećaja.

(Telegraf.rs / izvor: City Magazine)