EFEKAT STAKLENE TAŠTE: Verovali ili ne, ovaj sindrom ima čak 93% vas!

Da li ste čuli za - EFEKAT STAKLENE TAŠTE? Ovaj urbani, duhoviti "sindrom"izgleda otprilike ovako: Lik sedi na kanabetu, pertla patike dok se ispred njega nalazi tašta koja mu već 10 minuta priča neku "neverovatno važnu i korisnu stvar". On sve vreme šatro sluša, klima glavom i gleda kroz nju, razmišljajući o tome da li da za vikend organizuje društvo za pecanje ili roštilj. Tašta ućuti, on završno klimne glavom i izgovori: "Daaa, to ste baš super rekli". Tašta odlazi nasmejana, a lik i dalje veze nema šta mu je pričala. Verovali ili ne, ovaj sindrom ima čak - 93% nas.

Preporučujemo

Naime, prema istraživanjima, ljudi vaš govor percipiraju na sledeći način - 7 odsto ono što kažete, 38 odsto način na koji ste to rekli, 55 odsto način na koji gledate dok to izgovarate. Dakle, način na koji nešto kažete je pet puta bitniji nego ono što ste rekli. Svojom dikcijom i intonacijom možete promeniti značenje onoga što izgovarate.

Foto: Profimedia

- To care!

Zamislite nekoga ko izgovara te reči dok gleda tenisko finale, nakon poslednjeg poena Novaka Đokovića. Te reči su pune navijačke radosti, takva im je i intonacija, dikcija i gestikulacija prilikom njihovog izgovaranja. Šake stisnute u pesnice, ruke visoko podignute, lice razvučeno u osmeh, a oči pune sjaja.

Sada zamislite nekoga ko te reči izgovara ironično, usred saobraćajne gužve i upućuje ih drugom vozaču koji mu je upravo isekao putanju i iznervirao ga. Obrve su namrštene, ruke oštro udaraju po volanu, a u očima se ogleda prezir. Iste dve reči imaju potpuno različito, čak suprotno značenje.

Reči imaju tačno određeno značenje, i kad je pisani jezik u pitanju, to značenje je precizno i jasno logički određeno. Međutim, kao što kaže stara kineska izreka - slika govori više od hiljadu reči. Koliko tek više govori živa situacija?

Zato su veliki pisci, poput Tolstoja, Dostojevskog ili Balzaka, trošili čitave stranice da bi opisali gestikulaciju nečijeg lica i njegava osećanja koja su se odvila u samo nekoliko sekundi. Sve te stranice najvećih bisera svetske književnosti mi čitamo na nečijem licu, gotovo trenutno, dok izgovara tek poneku reč, praćenu raznim gestovima, izrazom lica i, pre svega, emocijama.

Dakle, neverbalna komunikacija je mnogo dublja i obuhvatnija, posebno kad su emocije u pitanju. Čuveni austrijski pisac i pesnik, Rajner Marija Rilke rekao je: "Nije mi zanimljivo ono što žena kaže, već ono što prećuti". U tome takođe možemo da vidimo dubinu i emotivni naboj neverbalne komunikacije.

Čarls Darvin je verovao da svi ljudi na svetu izražavaju i tumače emocije na isti način, odnosno da je jezik emocija univerzalan. Kasnijim istraživanjima je utvrđeno da nije bio potpuno u pravu, ali kad su u pitanju šest osnovnih emocionalnih ekspresija - ljutnja, sreća, iznenađenje, strah, gađenje i tuga - one zaista jesu univerzalne za sve ljude.

U tom svetlu možemo da naslutimo koliko je značajna neverbalna komunikacija. Ali samo da naslutimo.

Da se vratimo na početak. Sigurno se neko, nekad naljutio na vas, a da mu niste rekli, niti pomislili, išta loše. Međutim, možda ste sasvim bezazlene reči slučajno izgovorili tonom kojim ga je otac grdio kad je bio mali... Emocije su isplivale..., sva druga značenja su postala nebitna.

Foto-ilustracija: Profimedia/Alamy

Ljudi se ponekad razumeju i kada pričaju različitim jezicima, a često se ne razumeju i nakon mnogo reči i rečenica, sms-ova i mejlova, jer se naši unutrašnji svetovi prepliću mimo reči, nekim svojim tokovima, nepredvidivim i misterioznim.

Dakle, nemojte birati reči, birajte način na koji ih izgovarate. Birajte osećanja kojima ih bojite. Birajte ljude s kojima razgovarate. Ako dobro izaberete sve to, razumećete se šta god da kažete. Ako vam je izbor loš, nećete se razumeti, šta god da kažete.

Ako bolje pogledate političare kad se slikaju pred kamerama, videćete da podjednako pažnje, ako ne i više, obraćaju na to kako pričaju i kako izgledaju, kako gestikuliraju i kakav stav zauzimaju, jer su svesni da njihovi glasači to primećuju mnogo više nego reči koje izgovaraju. Na primer, kad se rukuju pred kamerama, postoji čitava nauka oko toga kako to treba da urade i kako da se slikaju. Pogledajte video:

(Telegraf.rs)