Leto sa KON TIKIJEM na Malti!

Zahvaljujući bogatoj paleti ponude Kon Tiki Travela, najprestižnije srpske agencije, i neke samo sanjane destinacije na kojima je letovanje uprkos svemu "nešto malo više" ovog puta mogu biti vaš izbor.

Preporučujemo

Program "Kon Tiki economy" daruje letovanja svima dostupna. Čak i na nešto skupljoj Malti leto ne mora biti skupo. Pred vama je ponuda tri hotela uz napomenu da je u cenu uračunat i avio-prevoz.

Dakle, u hotelu Blue Sea Santa Maria 3*, osam dana sa sedam noći , u varijanti all inclusive koštaće vas već od 465 evra. Nešto skuplji je hotel Blue Sea Bugibba 3* ( 8 dana/7 noći , all inclusive) - od 475 evra. Ista cena važi i za osam dana sa sedam noćenja u all inclusive varijanti u hotelu Blue Sea San Anton (3*).

Foto: Promo

Malta je ostrvska država u Sredozemnom moru južno od Sicilije i na 300 kilometara udaljenosti od obale Afrike. Iako po svom geofizičkom položaju pripada severnoj Africi, zvanično je deo južne Evrope. Poznata je i kao Ostrvo istorije ili kako je domaćini predstavljaju "muzej na otvorenom".

Glavni grad je Valeta sa oko 70.000 stanovnika. Ostali veći gradovi su Slima,St Džulijans, Budžiba, Birkirkara, Mosti i Kormi. Zvanična religija je katolička.

Hrišćanstvo je na Maltu doneo sv. Pavle, koji je na ostrvo stigao 60. godine n. e. doživevši brodolom. Danas je jedna od atraktivnijih turističkih destinacija poznata po predivnim kamenitim plažama, kao i brojnim drugim sadržajima koje je čine privlačnom za ljubitelje putovanja.

Neki istorijski zapisi ukazuju da je Malta bila naseljena još 5200. godine pre n. e. Ono što se pouzdano zna jeste da je kao feničanska kolonija pala pod vlast Kartagine još u šestom veku pre n. e. U vreme punskih ratova, tačnije 218. godine, ostrvom su zagospodarili Rimljani.

Vladavina Vizantije prisutna je u četvrtom veku. Arapi su je osvojili 870. godine. Od 1090. do 1530. bila je pod vlašću Sicilije, Najveći uticaj na istoriju Malte imao je dolazak vitezova reda sv. Jovana, koji su ovde vladali od 1530. do 1798. godine.

Red sv. Jovana osnovan je 1080. godine u Jerusalimu, a cilj je bio lečenje ranjenih i obolelih hodočasnika na putu za Svetu zemlju. Od takvih skromnih početaka, red je izrastao u jedan od dva najjača vojna ogranka pod kontrolom crkve u vreme krstaških ratova. Pošto su bili prinuđeni da napuste Svetu zemlju, utočište su pronašli najpre na Rodosu, odakle su stigli na Maltu. Godine 1565. uspešno su se suprotstavili otomanskoj invaziji, a time stali u odbranu i čitave Evrope.

Evropski vladari i vlastela obasuli su ih poklonima i novcem, od čega je sazidan novi grad - Valeta, nazvan po Žanu de la Valeti, heroju pobede nad Turcima. Napoleon Bonaparta je proterao vitezove sa ostrva tokom 1789. godine, da bi od 1814. pa sve do 1964. godine, bila u posedu Engleske. Status dominiona i članice Komnovelta dobila je 1964. Republika u okviru Komnovelta postala je decembra 1974. godine.

Malteški arhipelag smešten je u centralnom delu Sredozemnog mora. Udaljen je 93 kilometra od Sicilije i oko 360 kilometara od obala Libije. I pored toga što ima samo pola miliona stanovnika, Malta je jedna od najgušće naseljenih zemalja sveta. Arhipelag karakterišu brda i polja. Najviša tačka (253 metra) arhipelaga je na ostrvu Malta, blizu Dinglija.

Klima je mediteranska sa blagim i kišovitim zimama, odnosno toplim letima. Kao kuriozitet navodi se podatak da je na ovom ostrvu u poslednjih 115 godina sneg padao samo tri puta. Poslednji put je to bilo u martu 1949. godine.

Foto: Promo

Malta, ali i ostrvo Gozo, još uvek čuva ostatke hramova za koje se veruje da su najstarije građevine od kamena na Zemlji. Pretpostavka je da su korišćeni u razdoblju između 4000. i 2500. godine pre naše ere.

Malta je i zemlja crkvi. Ima ih čak 358. Svako mesto na Malti obeležava dan svog sveca zaštitnika. Ukoliko se nađete u Valeti, obavezno posetite katedralu i oratorijum sv. Jovana, kao i Palatu vitezova.

Možda je najveća atrakcija Malte grad Mdina. Nekadašnja prestonica, danas je grad tišine u kojem živi 28 porodica, direktnih potomaka malteških vitezova. Zapravo, oni poseduju ceo ovaj grad u kojem je cena kvadrata basnoslovna, čime se, kažu Maltežani, na najbolji način čuva tradicija, istorija i kultura. Za turiste je ovde izuzetno zanimljiva barokna katedrala sv. Pavla.

Foto: Promo

Malta ima samo jedan aerodrom u sklopu kojeg je i heliodrom. Nacionalna avio-kompanija (Air Malta) ima redovne linije za 36 gradova u Evropi i severnoj Africi.

Pomorski saobraćaj, razumljivo, izuzetno je razvijen. Velika luka, na istoku glavnog grada Valete, uglavnom se koristi kao pristanište za brodove za kružna putovanja. Na zapadu Valete je luka Marsamet, namenjena jahtama i turističkim brodovima, dok je Marsaluk trgovačka luka. Ostrva Malta i Gozo povezana su redovnim trajekt linijama. Trajekt, takođe, povezuje Maltu sa Katanijom na Siciliji.

Malta je nekada imala i železničku prugu koja je povezivala glavni grad Valetu sa vojnim bazama lociranim na ostrvu. Međutim, zbog nerentabilnosti, pruga je zatvorena.

Skoro 2.000 kilometara saobraćajnica na najvećem i najposećenijem ostrvu arhipelaga je asfaltirano. U javnom prevozu najviše se koriste autobusi, koji saobraćaju od glavnog grada do svih naseljenih mesta na ostrvu. Svi autobusi za javni prevoz na Malti su obojeni u žuto s prepoznatljivom narandžastom linijom, dok su na ostrvu Gozo označeni crvenom linijom...

Službeni jezici na Malti su malteški i engleski. Zanimljiv podatak je i to da je službeni jezik, sve do 1934. godine, bio italijanski. Na Malti se vozi levom stranom. Po broju automobila, u odnosu na broj stanovnika, Malta je četvrta zemlja u Evropskoj uniji. Pored turizma. Malta ostvaruje i značajan prihod od filmske industrije. U ovoj zemlji svake godine snimi se po nekoliko visokobudžetnih stranih filmova.

Ova zemlja se sve više promoviše i kao zemlja zdravstvenog turizma. Osim povoljnih klimatskih uslova, tu je i tradicija. Naime, prva bolnica na Malti otvorena je još 1372. godine. Najpopularniji sport na Malti je fudbal, ali je boćanje tradicionalno najomiljenija sportska igra ovog ostrva.

Malteška kuhinja je tipično mediteranska i temelji se na svežim proizvodima i plodovima mora. Lokalni specijaliteti su pastizzi (sa sirom), timpana (makaroni sa sirom) i fenek (zec).

(Telegraf.rs)