DOKAZANO: Naše radno vreme nije normalno!

  • 24

Ako i vi svakoga jutra pritiskate “snooze” dugme na svom budilniku, samo da biste u krevetu ostali “samo još malo” nemojte da osećate grižu savesti. Niste vi krivi, već vaše radno vreme.

Sa ovim uređajem više NIKADA nećete zakasniti na posao ili u školu (VIDEO)

Šta mislite, da li je pametnije da se TUŠIRATE ujutru ili uveče?

Sve više istraživanja ide u prilog tome da većini ljudi ne odgovara ritam koji nameće posao jer nije sinhronizovan sa našim prirodnim telesnim satom. Stručnjaci sve više upozoravaju na to.

- San predstavlja strateški resurs svakog čoveka, a kompanije to zanemaruju – kaže Kristofer Barns, profesor menadžmenta na Univerzitetu Vašington, Foster School of Business.

Foto-ilustracija: Profimedia Foto-ilustracija: Profimedia

- Kad su radne smene u saglasnosti s prirodnim obrascima ljudskog sna, te će osobe kvalitetnije izvršavati obaveze i biti inovativnije, jer su koncentrisanije na ono što rade. Takođe, generalno će biti zdravije, jer su pod manjim stresom. A ako nedovoljno spavaju, zaposleni su skloniji da prave veće greške, a nisu retke ni povrede na radu - napisao je Barns u svom tekstu kompanijama.

Njegovo istraživanje pokazuje da se noćni tipovi ponašaju manje etično u rano jutro, dok ranoranioci imaju svoje ispade noću, piše BBC, prenosi Večernji list.

Ipak, nije sve samo u količini sna. Hoćete li biti produktivni u 8 ujutro, zavisi od vašeg vlastitog cirkadijalnog ritma.

Foto-ilustracija: Profimedia Foto-ilustracija: Profimedia

- Svaki organizam, od primitivne bakterije do čoveka, ima biološki određen, unutrašnji sat. A taj sat se uveliko razlikuje od osobe do osobe - kaže Til Roneberg, profesor hronobiologije s Instituta medicinske psihologije sa Univerziteta Ludvig-Maksimilijan u Minhenu.

- Slično je i sa stopalima. Neki imaju ogromna stopala, a neki izuzetno mala, iako je većina u proseku - kaže Roneberg.

Kaže i da je problem taj što ljudi uopšte ne razmišljaju o cirkadijalnom ritmu, odnosno važnosti prirodnog svetla i njegova uticaja na ljudski organizam. Mnoge kompanije radni dan započinju u 8 ili 9 sati što ne prati u potpunosti potrebe većine ljudi.

Foto-ilustracija: Profimedia Foto-ilustracija: Profimedia

Do kratkog spoja dolazi zbog neprilagođenog radnog vremena s pritiskom produktivnosti i stalne dostupnosti putem i-mejla i mobilnog telefona, zbog čega mnogi zaposleni pate od socijalnog zamora. Drugim rečima, njihova su tela konstantno u pogrešnoj vremenskoj zoni.

Roneberg procenjuje da više od 70 odsto ljudi ustaje ranije nego što bi trebalo i ne uspevaju da se dovoljno odmorite, kako bi bili produktivni.

- Neusklađenost između unutrašnjeg sata i rasporeda obaveza koje imaju započinje već u adolescenciji - tvrdi Pol Keli s Okford instituta za san i cirkadijalni sistem u Velikoj Britaniji.

Foto-ilustracija: FreeDigitalPhotos/Feelart Foto-ilustracija: FreeDigitalPhotos/Feelart

Kelli kaže da telesni sat većine ljudi počinje da se pomera unapred oko puberteta. Do trenutka kad pođu u srednju školu, tinejdžeri ustaju u proseku tri sata ranije nego što bi trebalo, jer u nekim slučajevima nastava počinje već od 7:15 sati.

Rezultat toga je hronični nedostatak sna koji utiče na njihovu sposobnost da se fokusiraju, a što u težim slučajevima može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema poput gojaznosti i dijabetesa.

Foto-ilustracija: Profimedia Foto-ilustracija: Profimedia

Zbog pritisaka javnog zdravstva, neke školske ustanove na Zapadu uvode kasniji početak nastave. Kako ljudi stare, tako se njihov telesni sat pomera nazad i češće ustaju ranije, ali Keli smatra da većina radne populacije i dalje ustaje prerano. Veruje da bi bilo idealno kad bi radni dan počinjao u 10 sati ujutro.

- Nije racionalno početi s poslom u 8 sati ujutro. No, to je predrasuda koju imamo o radu, da će ranoranioci delovati pametnije i savesnije od onih koji duže spavaju. Na spavalice obično gledaju kao na zabušante - tvrdi Keli, a Ronenberg dodaje:

Foto-ilustracija: Profimedia Foto-ilustracija: Profimedia

- Cirkadijalnim sistemom upravlja biologija, a ne navike i običaji.

Roneberg je napravio eksperiment s radnicima u dve fabrike, tako što im je smene prilagodio njihovom sopstvenom cirkadijalnom sistemu, za svakog zasebno. Ranoranioce je smestio u jutarnju smenu, a ljubitelje kasnijeg ustajanja smestio je u popodnevnu smenu. U obe fabrike pokazalo se da su radnici s novim načinom rada bili zdraviji, manje umorni kako na poslu, tako i u slobodno vreme.

(Telegraf.rs)

Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Nana

    26. februar 2016 | 08:31

    Baš sam danas razmišljala o tom radnom vremenu od 9 do 5 kako ljudi nemaju kad da se druže, jer to bude i do 7, 8h, a tek decu ne viđaju. Ova istraživanja uzimaju u obzir samo kako najbolje eksploatisati nečiji rad.

  • B

    26. februar 2016 | 09:52

    Najbolje radno vreme je od 7h do 15h. Posle posla imao si vremena za sve, a ovo danas do 17h i duze. Dok stignes kuci, rucas, odmoris, nemas vremena posle toga ni za sta. A sta bi tek bilo da se radi od 10!?

  • B.Blue

    26. februar 2016 | 08:24

    Ma o cemu vi pricate bree. Preko 70% stanovnistva radi kod privatnika i prva smena pocinje u 6 ujutru. Sto znaci da moras najkasnije da ustanes u pola pet,pet, zavisi od mesta stanovanja i koliko ti treba do posla. Racunate vi Eu i njihovo radno vreme od devet koje "nije normalno". Ovo nase u Srbiji je divno. Pa kako da ne budemo produktivni kad krmeljamo od pet IZjutra. -.-

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA