GENIJE 21. VEKA: Ovaj čovek će izlečiti SVE bolesti i produžiti nam živote! (VIDEO)

Lorens Struder je jedan od onih naučnika čiji život se odvija u laboratoriji. Tu je upoznao i svoju suprugu, radeći na eksperimentu s pacovima koji boluju od Parkinsonove bolesti. Budući da je njegov šef bio suviše škrt da bi kupio uređaj koji bi taj posao odradio automatski, on i njegova supruga Vivijan brojali su koliko se puta pacovi vrte u krug. Ovo je kratki osvrt na početke Struderovog privatnog i poslovnog života.

Preporučujemo

SENZACIJA ILI PREVARA VEKA: Stižu pilule od kojih ćemo živeti 120 godina!

Danas je 49-godišnji Struder nadomak pronalaska leka za Parkinsonovu bolest, teški neurološki poremećaj koji obeležavaju nekontrolisani pokreti, a na kraju i potpunom nemogućnošću kontrole pokreta. Mnogi njegov pristup smatraju radikalnim jer ne pokušava samo da "popravi" problematične dopaminske ćelije (koje delom izazivaju Parkinsonovu bolest) već da ih u potpunosti zameni ćelijama koje uzgaja u laboratoriji, piše Index.

2015. dobio je Mekarturovu stipendiju (625.000 dolara), a osim što ga opisuju kao genija, njegove kolege koriste atribute kao što je "vrhunski" i nazivaju ga "zlatnim standardom". Dr Oren Levi, neurolog specijalizovan za motoričke poremećaje, njegov rad naziva "fenomenalnim i revolucionarnim" i dodaje da je reč o jednom od vodećih ljudi na polju lečenja matičnim ćelijama.

Struder ima svoju laboratoriju u Memorijalnom centru za istraživanje raka “Sloan-Ketering”, a svoj izuzetno kompleksni posao objašnjava jednostavno i tvrdi da "poput pasa trenira ćelije da se ponašaju drugačije". Njegova tajna je to što koristi pluripotentne ćelije koje lako mogu da se asimiluju u svaki deo tela, a pretvara ih u 50 različitih vrsta ćelija. Za sad se samo radi o pacovima i majmunima, a testiranja na ljudima predviđena su za 2017.

Studer u planu ima i neke druge "trikove", a jedan je i manipulacija vremena. Preciznije, uzeo je ćeliju 99-godišnjaka i vratio je u stadijum embriona. Tailor Maiol za Ozi piše kako je reč o pravoj revoluciji, a primene su bezgranične. Na primer, ako u porodici imate obolele od Alchajmerove bolesti, uz pomoć ove tehnike možete uzeti jednu od vaših ćelija, "ubrzati vreme" i proveriti jeste li i sami skloni ovoj bolesti. Kao što sam Struder kaže, moći ćete da imate "malenog avatara koji ubrzano vodi vaš život".

O dilemama, napretku, Crkvi i politici

Revolucionarne metode podrazumevaju i duge ostanke u laboratoriji, pa ovaj Švajcarac žali za danima kada je na posao mogao da dovede i ćerka, a uz odvojenost od porodice, tu su i uobičajeni problemi za svakog naučnika koji radi s matičnim ćelijama - njegov rad budi i mnoge religijske i etičke kontroverze i nedoumice.

Struder je jedan od pionira rada s fetalnim tkivom, a njegova istraživanja često su se nalazila pod lupom pa se uz svakodnevne probleme suočavao i sa političkim borbama. Tokom karijere, tokom mandata Džordža Buša, često je morao da sastanči s crkvenim vođama i političarima koji su odlučivali o budućnosti njegovog istraživanja. Na svu sreću, izborio se za nastavak istraživanja.

Lečenje Parkinsona matičnim ćelijama seže do sedamdesetih, a Struder je "štafetu" preuzeo 1998. Tri godine kasnije, on i njegova supruga objavili su sopstvenu studiju. Ljudi su isprva verovali da će lečenje bolesti matičnim ćelijama biti brzo i jednostavno, ali decenije rada pokazale su da se radi o kompleksnom poduhvatu.

Tokom studija u Švajcarskoj, Strudera je fascinirao način na koji droge utiču na mozak i razmišljao zašto istu tu moć ne bi iskoristio za nešto dobro. Proveo je decenije radeći na tom problemu, a njegov kolega, dr Kristijan Spenger kojeg je upoznao na univerzitetu u Bernu, smatra da se radi o retkoj pojavi i Struderove je navike uporedio sa navikama maratonaca.

Ipak, rad na ovom polju nosi i mnoge opasnosti. Ishitrene odluke i istraživanja ugrožavaju živote pacijenata i mogu da unazade kompletnu naučnu disciplinu.

Tu je slučaj 18-godišnjeg Džesija Gelsingera koji je 1999. preminuo tokom eksperimentalne genske terapije. Mnogi smatraju da je slučaj unazadio istraživanje za 10 godina. Čak i najveći Struderovi pobornici poput Spengera, ističu da zamena dopaminskih ćelija podrazumeva hirurški zahvat implantacije ćelija u mozak, a radi se o operaciji koja nikad ranije nije sprovedena. Isto tako, mnogi raniji modeli lečenja nisu urodili istim plodom kod životinja i ljudi. Uvek postoji rizik da organizam jednostavno nije spreman za lečenje i da će ga odbaciti.

Toga je itekako svestan i Struder pa je izuzetno pažljiv i trudi se da ne bude preterano optimističan niti se razbacuje obećanjima. Čak o ovome odbija da govori kao o leku.

U svakom slučaju, neće biti sam. Uz podršku kolega, tu je i supruga Vivijan, koja je neurohirurg i koja će biti uz njega u operacionoj sali - u trenutku kada će ćelije usaditi u mozgove pacijenata.

(Telegraf.rs)