Dajete li detetu hranu koja je pala na pod?

Britanski naučnici sproveli su svojevrstan eksperiment bacajući različite tipove namirnica (šunku, hleb s džemom, keks, testeninu prelivenu sosom i suvo voće) na normalno zaprljan pod, a zatim nakon tri, pet i deset sekundi merili koliki se nivo bakterija, gljivica i ostalih mikroba nakupio na njima.

Pokazalo se da su namirnice koje su po svom sastavu izrazito slatke ili veoma slane manje osetljive na štetne bacile, pa čak ni nakon deset sekundi nije došlo do razvoja bakterija.

Šunka i hleb s džemom pokazali su se kao najizdržljiviji, a isto tako i keks, koji zbog minimalnog procenta vode uopšte nije pogodan za razmnožavanje mikroorganizama. Suvo voće i pasta su već nakon tri sekunde na sebi zapatili bakteriju klebsiella, jednog od glavnih izazivača upale pluća, a takođe su se na njih vrlo brzo nahvatale gljivice buđi.

Takođe, istraživači su ispitivali šta se sve od opasnih mikroorganizama može naći na dečijim igračkama i ispostavilo se da na njima u neznatnim količinama ima ešerihije koli, bakterije pesudomonas i gljivica.

- Većina roditelja svojoj deci daje zalogaje s poda, a retki su oni koji bi zabranili mališanima da se igraju sa igračkom koja je u jednom trenutku završila na zemlji. Premda većina ljudi pod briše jednom nedeljno, mi samo možemo da posavetujemo da se ove površine neprestano održavaju čistim i, ako je ikako moguće, peru svaki dan. Takođe, krpu za pod bi trebalo menjati na svaka tri meseca - poručuju autori istraživanja.

Inače, većina ljudi priznaje da kad su kod svoje kuće ne obraćaju previše pažnje na higijensku ispravnost predmeta koji su pali na pod, ali skoro niko ne bi podigao i dao svom detetu nešto sa tla na ulici.

(Telegraf.rs)