NIJE SLANINA NAJGORA: I od ovih 116 stvari možete da dobijete rak! (VIDEO)
Budući da je sve više materija karcinogeno i da čovek više ne može da zna šta sme a šta ne sme da jede, donosimo vam listu svih štetnih materija i aktivnosti koje izazivaju rak
Nakon što je u ponedeljak svetom odjeknula vest da su slanina, šunka i kobasice kancerogene, mnogi su s pravom pomislili da više ništa ne smemo da jedemo i da sve izaziva rak.
Ali, kako bi nam pomogli u ovoj nedoumici, Međunarodna agencija za istraživanje raka napravila je listu od 116 materija i aktivnosti koje dokazano izazivaju rak, a na listi se ne nalazi crveno meso (koje samo "verovatno izaziva rak").
SLANINA KOJU JEDEMO JE PREPUNA OTROVA: A salame su pune TEŠKIH METALA!
Lista se deli na tri dela, "izloženost kancerogenima", "mešavina kancerogena" i "agensi"
Izloženost kancerogenim materijama
1. Pušenje duvana: Najučestaliji oblik konzumacije duvana je uvlačenje dima cigarete, a o opasnostima pušenja već je odavno sve rečeno. Inače, duvan se konzumira još od 5.000.-3.000. godine pre nove ere, kada je u Južnoj Americi započeo uzgoj ove biljke.
2. Solarijum: Solarijumi i solarijum sijalice su sprave koje pomoću ultraljubičaste radijacije pomažu pri dobijanju tamnog tena, ali u isto vreme čoveka preterano izlažu UV radijaciji koja izaziva rak, kataraktu i prerano starenje kože.
3. Proizvodnja aluminijuma: Povećan rizik oboljenja od raka pluća i bešike zabeležen je kod radnika u fabrikama za obradu aluminijuma. Duža izloženost isparenjima hemikalija i katranu kamenog uglja može da izazove rak.
4. Arsenik u vodi: Izuzetno otrovna hemikalija koja se koristi u proizvodnji pojedinih legura može završiti u zalihama vode, a arsenik dokazano izaziva rak kože i povezuje se s rakom jetre, pluća, bubrega i bešike.
5. Proizvodnja auramina: Auramin se koristi kao antiseptik, ali i kod proizvodnje boja. Studija je pokazala da je velik broj tumora bešike kod muškaraca koji se bave proizvodnjom auramina, povezan se udisanjem štetnih agenasa tokom procesa proizvodnje.
6. Proizvodnja i popravka obuće: Povezana je sa povećanim rizikom oboljenja od raka nosa i leukemije, a razlog je izloženost benzenu i ostalim rastvaračima. Doduše, ovaj rizik znatno zavisi od trajanja i nivoa izloženosti.
7. Čišćenje dimnjaka: Odžačari, zbog izloženosti čađi i prašini, obolevali su od posebnog oblika raka koji čak nosi i naziv "dimničarski rak".
8. Gasifikacija uglja: Istraživanja pokazuju da radnici koji dolaze u dodir sa ugljenim gasom, češće oboljevaju od raka pluća.
9. Destilacija kamenog uglja: Katran kamenog uglja je gusta crna tečnost koja ostaje nakon destilacije kamenog uglja, a između ostalog, koristi se i prilikom asfaltiranja. Izloženi nisu samo oni koji dolaze u direktan kontakt već se može raditi i o zagađenju vazduha.
10. Proizvodnja koksa: Proizvodnja koksa takođe je povezana s povećanim rizikom od raka pluća i bubrega.
11. Proizvodnja nameštaja: Proizvođači nameštaja statistički češće obolevaju od raka nosa zbog izloženosti prašini.
12. Iskopavanje hematita i izloženost radonu: Rudari koji iskopavaju hematit, neprestano su izloženi radonu, radioaktivnom, kancerogenom elementu koje uveliko povećava rizik od raka pluća.
13. Pasivno pušenje: Mnoge studije pokazale su da rizik od raka pluća postoji čak i kod onih koji udišu tuđi duvanski dim iako sami nisu pušači, a radi se o povećanom riziku od raka pluća, srčanih bolesti ili emfizema. Svake godine 12 hiljada Britanaca umire o pasivnog pušenja.
14. Rad u čeličanama: Studije su pokazale da radnici u čeličanama u različitim delovima sveta mnogo češće obolevaju od raka pluća. Rad u čeličanama podrazumeva i svakodnevnu izloženost brojnim poznatim genotoksičnim i kancerogenim materijama.
15. Proizvodnja izopropanola: Ljudi u ovoj industriji često su izloženi brojnim kancerogenim materijama, a ova bezbojna i zapaljiva hemikalija snažnog mirisa ima niz primena ne samo u industriji već i u kući, kao i u farmaciji (alkohol za čišćenje rana, sredstva za dezinfekciju ruku itd.).
16. Proizvodnja ljubičaste boje: Ljubičasta ili magentna boja je prva sintetička boja koja je proizvedena 1850, ali tokom proizvodnje koriste se i neke hemikalije koje su povezane s rakom bešike. Inače, mnoge štetne hemikalije zabranjene su u prizodnji farbi za kosu.
17. Poslovi u kojima se radi s bojama: Studije su dokazale povezanost između rada s bojama i povećanog rizika od raka. Slučajevi raka bešike i leukemije mogli bi biti povezani sa izloženošću benzenu u kombinaciji sa ostalim organskim rastvaračima. Rak pluća mogu da izazovu olovni hromat i azbest.
18. Rad s katranom: Katran se ne koristi samo kod asfaltiranja nego se s njim susreću i krovopokrivači koji su tako izloženi štetnim hemikalijama kao što je benzen.
19. Industrija gume: Studije su pokazale da su radnici zaposleni u industriji gume češće obolevali od raka bešike, raka pluća i leukemije.
20. Izlaganje neorganskim kiselinama i aerosolima: Tečne aerosoli koji nastaju kondenzacijom para sumporne kiseline, povezane su povećanim rizikom od raka pluća.
Kancergone mešavine
21. Prirodne mešavine aflatoksina: Radi se o toksinima koje proizvode određene vrste gljiva, a spadaju u najkancerogenije materije poznate čoveku.
22. Alkoholna pića: Konzumacija alkohola povezana je s rakom dojke, debelog creva, jednjaka, jetre, usne duplje i jednjaka, a verovatno je povezana i s rakom gušterače.
23. Areka: Areka oraščići su blagi stimulans nalik kafi, a najčešće se žvaću s lišćem Betela. Veruje se da povećava rizik od raka usne duplje i jednjaka.
24. Žvakanje lišća Betela (bez duvana): Lišće Betela najrasprostranjenije je u Aziji gde ga ljudi žvaću pomešanog s areka oraščićem, a oba sastojka povezana su sa rakom usne duplje.
25. Žvakanje lišća Betela (s duvanom): Lišće Betela dodatno povećava rizik.
26. Katran ugljenog kamena: Kao što smo već i napisali, radi se o crnoj tečnosti u kojoj se nalaze mnoge kancerogene materije.
27. Ugljeni katran: Radi se o materijalu koji se dobija destruktivnom destilacijom uglja kod proizvodnje ugljenog gasa. Sirovi katran sadrži veliki broj organskih jedinjenja (npr. benzena, naftalena, metilbenzena itd.)
28. Grejanje na ugalj: Ugljen je jedan od najpoznatijih kancerogena, ali ne radi se samo o problemu s kojim se susreću rudari već postoji određena opasnost i za sve one koji se greju ugljem.
29. Izduvni gasovi dizel motora: Postoji velika opasnost od raka zbog udisanja gasova dizel motora. Preko 30 sastojaka dizela nalazi se na listi potencijalno opasnih kancerogenih materija i jedijenja.
30. Mineralna ulja: Svetska zdravstvena organizacija uvrstila je neobrađena i blago obrađena mineralna ulja u prvu grupu kancerogena. Visoko rafinisana ulja nalaze se u trećoj grupi što znači da verovatno nisu opasna, ali ih se zbog nedostatka istraživanja ne mogu klasifikovati kao bezopasna.
31. Fenacetin: Fenacetin je beli kristalni prašak bez mirisa, gorkog ukusa i vrlo teško rastvorljiv u vodi, a koristi se kao sredstvo protiv bola i za sniženje povišene telesne temperature. Međutim, u nekim zemljama je zabranjen zbog povezanosti s kancerom.
32. Biljke koje sadrže aristolohičnu kiselinu: Aristolohična kiselina, koju nalazimo u nekim biljkama, čest je sastojak biljnih preparata za mršavljenje. Međutim, mnoge studije su pokazale da je ona povezana sa oštećenjem bubrega, ali i rakom gornjeg urinarnog trakta.
33. Polihlorovani bifenili: spadaju zajedno u grupu pesticida / insekticida. Ne predstavljaju hemijski jedinstvenu tvar, nego se radi o 209 jedinjenja s različitim sadržajem hlora. U mnogim zemljama ne koriste se od kraja sedamdesetih zbog štetnosti za okolinu, a istraživanja su pokazala povezanost sa melanomima, rakom jetre, rakom mozga i rakom dojke.
34. Kineska slana riba: Ishrana koja sadrži velike količine slanog mesa, ribe i ukiseljene hrane (najčešće u delovima Azije i severne Afrike), može da poveća rizik od nazofaringealnog karcinoma. Takva hrana često ima visok udeo nitrata i nitrita koji oštećuju DNK.
35.Nafta iz uljanih škriljaca: Nafta koja se dobija takozvanim “lomljenjem” (fracking) poslednjih godina je izazvala burne reakcije, nakon što je otkriveno da postoji velika opasnost od ispuštanja štetnih otrova u vazduh, vodu i zemlju. Hemikalije koje se koriste prilikom lomljenja povećavaju rizik od mnogih oboljenja.
36. Čađ: Kao što smo već pomenuli, čađ i ugljena prašina takođe su povezani s rakom.
37. Duvan za žvakanje: Iako je pušenje daleko rasprostranjenije, neki ljudi duvan žvaću ili šmrču misleći da je to bezopasan način konzumacije. Ali, to nije tačno.
38. Drvena prašina: Prašina tvrdih vrsta drveta karakteriše se kao izrazito opasna i kancerogena.
39. Obrađena hrana: Meso koje na određeni način obrađeno, zbog ukusa ili roka trajanja.
Kancerogeni agensi i grupe agensa
40. Acetaldehid: Nastaje u toku alkoholnog vrenja mošta (dekarboksilacijom piruvinske kiseline).
41. 4-aminobifenil
42. Aristolohične kiseline i biljke koje ih sadrže
43. Arsenik
44. Azbest
45. Azatioprin
46. Benzen
47. Benzidin
48. Benzo(a)piren
49. Berilijum
50. Hlornafazin
51. Bishlorometil etar
52. Hlorometil metil etar
53. 1,3-Butadien
54. 1,4-Butanediol dimetansulfonat
55. Kadmijum
56. Hloroambucil
57. Metil-CCNU
58. Hrom
59. Ciklosporin
60. Kontraceptivi, hormonalni kombinovani oblici (s estrogenom i progesteronom)
61. Oralni kontraceptivi, sekvencionalni oblici hormonalne kontracepcije (period uzimanja samo estrogena, a zatim period estrogena i progesterona)
62. Ciklofosfamid
63. Dietilstilbestrolom
64. Boje na bazi benzidina
65. Epstein-Bar virus
66. Estrogen, nesteroidni
67. Estrogen, steroidni
68. Estrogenska terapija, postmenopauzalna
69. Etanol u alkoholnim pićima
70. Erionit
71. Etilen oksid
72. Etopozid, sam i u kombinaciji sa cisplatinom i bleomicinom
73. Formaldehid
74. Galijum arsenid
75. Bakterija Helicobakter pilori (infekcija)
76. Hepatitis B (hronična infekcija)
77. Hepatitis C (hronična infekcija)
78. Biljni lekovi koji sadrže biljku roda aristolohija
79. HIV tip 1 (infekcija)
80. HPV (humani papilomavirus) tipa 16, 18, 31, 33, 35, 39, 45, 51, 52, 56, 58, 59 i 66
81. Humani T-limfotropni virus tipa 1
82. Melfalan
83. Metoksalen i ultraljubičasta A-radijacija
84. 4,4'-metilen-bis (2-hloroanilin)
85. MOPP i druga kombinovana hemoterapija koja uključuje alkilatne agense
86. Iperit, poznat i pod imenom "azot iperit"
87. 2-naftilamin
88. Neutronska radijacija
89. Nikl
90. 4- (N-nitrozodimetilamin) -1- (3-piridil) -1-butanon
91. N'-nitrozonornikotin
92. “Opisthorchis viverrini” (vrsta metilja)
93. Zagađenje vazduha
94. Specifične materije u zagađenom vazduhu
95. Radioaktivni fosfor-32
96. Plutonijum-239 i njegovi proizvodi raspadanja (plutonijum-240 i ostali izotopi), u obliku aerosola
97. Radioaktivni jod, kratkotrajni izotopi, uključujući I-131, od nezgoda atomskih reaktora do eksplozija nuklearnog oružja (izloženost tokom detinjstva)
98. Radionuklidi, α-čestice
99. Radionuklidi, β-čestice
100. Radijum-224 i proizvodi njegovog raspadanja
101. Radijum-226 i proizvodi njegovog raspadanja
102. Radijum-228 i proizvodi njegovog raspadanja
103. Radon-222 i proizvodi njegovog raspadanja
104. “Schistosoma haematobium” (infekcija shistosomijazom)
105. Silicijum, kristal (udahnut u obliku kvarca ili kristobalita)
106. Solarno zračenje
107. Puder s vlaknima azbesta
108. Tamoksifen
109. 2,3,7,8-tetrahlorodibenzo-p-dioksin
110. TioTEPA
111. Torijum-232 i proizvodi njegovog raspadanja, uneseni intravenozno
112. Treosulfan
113. Orto-toluidin, koristi se u izradi hemikalija od gume, pesticida i boja
114. Vinil hlorid
115. Ultraljubičasto zračenje
116. X-zračenje i gama zračenje
Pratite Telegraf i preko Vajbera!
(Telegraf.rs / Index)
Video: Marija Milutinović novinarka Telegraf.rs izveštaj iz Bele kuće
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
srdjan
Znaci moze da se zivi moZda na Himalajima..pase trava,i pije tamo voda..
Podelite komentar
Martina
Najgori covekov neprijatelj je stres.
Podelite komentar
Anonimus
Sad ispalo da ništa ne smem da radim, samo buljim u zid, pa mislim stvarnooo
Podelite komentar