OVA PRIČA ĆE VAM SLOMITI SRCE: Koliko nam je zaista potrebno da budemo srećni?
Za sreću ne treba puno, a u to se uvek uverimo na primeru običnog čoveka, po nekom pravilu čoveka koji ne živi u materijalnom blagostanju. Ali, takvi ljudi su obično emotivniji i srećniji, bez obzira na to koliko velike da su njihove muke.
Jedan emotivan status na društvenim mrežama, onako iz srca, ostavio je sve one koji su ga pročitali bez daha, u suzama ili sa smeškom na licu, onim iskrenim. Zbog toga, prenosimo status u celosti, a nakon čitanja sigurno ćete se zamisliti...
"Ulazim u porodilište... Na porođajnom stolu mlada osoba koja ima dvadesetak godina, mršava, upalih obraza, tamnih podočnjaka. Ne čuje se...
Babica mi prilazi u i kaže: 'Doktorka, žena je dilatirana šest centimetara. Termin porođaja je kraj sledećeg meseca, a beba je baš mala.'
- Kako se zoveš - pitam i prilazim ženi.
- Milica - kaže jedva čujno....
- Odakle si? - nastavljam s pitanjima.
- Odavde. Tu sam se udala - kaže.
SLIKA KOJA ĆE VAM NATERATI SUZE NA OČI: Ova beba je pravi dokaz ljubavi!
- Dobro Milice, što si tako mršava? Jedeš li ti uopšte? - pitam.
- Da - odgovori mi kratko. - Dobro jedem. Znate doktorka, moj muž radi i zaradi, ne pije. Dobar je.Svaki dan imamo hleba i ponešto skuvamo. Lepo živim, ne žalim se - priča ona.
- Dobro Milice, što si tako mršava? Jedeš li ti uopšte - pitam.
- Da, odgovara kratko. Dobro jedem. Znate doktorka, moj muž radi i zaradi, ne pije. Dobar je. Svaki dan imamo hleba i ponešto skuvamo. Lepo živim, ne žalim se - priča ona.
Ja počinjem da se ledim... Shvatam da je iskrena. Da je to stvarno tako. Ona stvarno jede samo jednom dnevno i misli da je to uredu.
- Milice, koga imaš? Brata, sestru - upitam.
- Samo sestru doktorka, ali ona je u hraniteljskoj porodici. Znate mama je umrla, tata radi po ceo dan i nije znao šta će sa mnom. A bila sam vredna, čistila sam, kuvala. Odem na pijacu i uzmem zeleniš što bace. A bace dobru hranu. Kaže on meni, Milice našao sam ti muža. I doveo ga. Idi dete s njim, biće ti bolje nego ovde. I tako sam se ja udala - kaže.
- I, je l' ti lep muž - pokušavam da se našalim.
- Dobar je - prozbori i nastavlja da ćuti. Samo grimase na licu pokazuju da je boli. Mlada žena koja prihvata realnost ma koliko bila teška, koja ne zna za bolje, mrtva u svojoj nemoći da bilo šta promeni.
Babica mi donosi njene analize krvi. Bacam pogled na papir i steže mi se knedla u grlu. Teška anemija, hipoproteinemija.
- Znate. Ovo je devojčica. Zvaću je anžela. Imam stvari. Sve sam oprala i složila, znate stvarno su kao nove. I pelene, imam i pelen. Nego, nemojte da se ljuutite mislim da ću da se napnem.
- Napni se Milice - kažem i gledam u babicu. Svi ćutimo. nemam reči, a iznutra nas steže, boli...
Hajde Milice, najjače što možeš, napni. Milica sluša, njeno mršavo telo daje svu svoju snagu. I ona se porodi. Beba mršava, ali lepa, plače, cnokosa.
- Dušo, mama te je dočekala. Dušo, dajte mi je da je ljubim - kaže.
Uzima je grli, ljubi i plače od sreće.
- Dušo, ti si meni sve. Koliko je teška doktorka - pita.
Evo samo malo Milice, izmerićemo bebu - objasnim. Beba je teška 2200 grama. Terminska beba, beba gladne Milice.
- Lepa je doktorka, stvarno je lepa - Jeste Milice, lepa...
Teram babicu da joj donese stvari, da je presvučemo. Babica obara pogled. Odlazi u pripremnu i donosi kesu, najlonsku, običnu i u njoj jedna stara spavaćica, jedna kesa uložaka i sapun.
- MiliceJesi li gladna žedna?
- Nisam, ješću kasnije, Ne brinite, ne treba meni mnogo. I prvi put Milica ima osmeh.
Izlazim iz porodilišta. Čeka mi nizak čovek.
- Ja sam Miličin muž. Da li je Milica dobro?
- Jeste - kažem i gledam ga. Iznošena majica, ali čista, velika trenerka i pocepane patike. Ruke, grube, ranjave. Porodila se i beba je dobro. Srečan je.
- Molim vas, dajte ovo Milici - reče i pruža malu kutiju keksa i sok.
- Neka jede, treba da doji, a ja ću doći sutra. Eto krenulo mi, imam da radim.
Odlazim puna tuge. To je stvarnost. Tu oko mene. Sutradan u viziti, dolazim do nje. Osmehuj emi se. Miriše na sapun, oprane kose u spavaćici sa porođaja koja je čista. Shvata moj pogled, gleda me u oči i kaže:
ŠTA VAS BRIGA KADA ĆU DA RODIM DETE: Ovo je post koji je podeljen 60.000 puta!
- Oprala sam je i osušila. Toplo je. Vidite - kaže i pokazuje na stočić kraj kreveta. Sokovi, napolitanke, čokolade.
- Dale su mi, nisam uzela. Kažu, jedi Milice vidi kako si mršava a mi debele.
Nameštan osmeh i gledamoko sebe. Ove divne žene iz sobe su osetile da treba da joj pomognu i donele su joj od uložaka do hrane, a da je pri tome ni jednog trenutna nisu uvredile.
Dolazi dan otpusta. Pri polasku Milica dolazi da se zahvali.
- Hval avam na stvarima za bebu. Nije trebalo.
Neka Milice, uživaj. Nije to ništa.
- Hvala, hvala.
A on ih čeka. Ljubi ih u kosu i daje Milicu jednu ružu. Tako se valja. Gledam ih i mislim.. Koliko ti je stvarno potrebano da budeš srećan? Zaista ne znam."
Od sada možete pratiti Telegraf i na Vajberu!
(Telegraf.rs / Izvor: 24sata.rs)
Video: Srbijavoz preporučuje putnicima da karte kupuju putem mobilne aplikacije
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Rea
Divno!Stvarno je za srecu potrebno malo!Ovakve clanke dajte da ljudi shvate sta je sreca,a ne zaludjujte mlade sa silikonima ,rijalitima!!!
Podelite komentar
Tanja
Neko je srecan i sa tako malo.Prava ljubav ne trazi mnogo!Izgubili smo kompas odavno.Sve nam je vjestacko i hladno!Tuzno,a bili smo zdrava nacija!
Podelite komentar
Djedaj
Boze podari im srece sa malim andjelom!
Podelite komentar