Sanjali ste da NE MOŽETE da se POMERITE, niti da izgovorite bilo šta? Evo šta to znači

Počelo je posle velikog stresa.Legnem i zatvorim oči, i odjednom osetim neki strah -nešto neodređeno, strašno. Pokušavam da se probudim ali oči neće da se otvore, ruke i noge ne mogu da pomerim,osećam užasan strah gde u jednom momentu znam da imam još samo nekoliko sekundi i ako se ne pomerim umreću.Nadljudskom snagom izlazim iz tog stanja toliko uplašena da do jutra sedim u krevetu bojeći se da zaspim. To mi se dešavalo oko godinu dana,svaki treći-cetvrti dan.Da li znate koliko sam bila namučena?Nisam neki vernik,ali sam od muke naučila OČE NAŠ i tako počela svako veče... Jednu noć opet počne da se dešava nešto čudno, ali sad ne osećam strah već čuđenje jer stojim na obali i kisnem a sa moje desne strane vidim zid nekog starog manastira, sve je sivo, ja pogledam u nebo a sa neba pada nešto isprva malo a onda sve veće i veće dok se nije zaustavilo iznad vodene površine. Izgledalo je kao naličje neke slike,a onda se slika okrenula...nemam reči da vam opišem taj osećaj u mojoj duši, taj mir i to blazenstvo dok me je sa slike gledao sedokosi starac sa plavim očima i krunom na glavi. Kiša je prestala a duga se pojavila iznad svetog čoveka.Gledao me je i taj pogled je imao takvu snagu i takvu dubinu da je sve ono loše u sekundi nestalo... Znala sam da više neću imati noćne more, kao što sam znala da je to SV.NIKOLA!Ja,koja ne znam kako koji svetac izgleda ujutru odem u crkvu a na samom ulazu sa moje desne strane na zidu vidim identičnu sliku, iste žive boje, iste božanske oči SV.NIKOLE, suze su same išle ...od tada spavam kao beba već više od deset godina,i od tada verujem...

Zelim da podelim iskustvo.Desilo mi se jednom i to mi je nesto najgore u zivotu sto sam dozivela. Sanjam tamu mrak i kako iz daljine dolaze plave oci kako mi se priblizava vidim crnca sa jako plavim ocima, zamislite prizor. Drzi noz i ide ka meni znam da hoce da me povredi. Pokusavam da se probudim uporno se cimam i cimam odjendnom mi se priblizi skroz uz lice i uzasnim glasom mi kaze probaj jos jednom da se probudis i videces sta ce ti se desiti,zapretio. Ja sam se iz sve snage cimnula! 'Probudila sam se' majka pored mene u mojoj sobi sta ti je sta ti jeee uporno me pita ja pokusavam da joj kazem glas ne izlazi iz mene pokusavam da vristim nista nemam glas. Prepala sam se da mi je to taj 'crnac' uradio. Pocinjem da placem i cimnem se bezveze jos jednom da je i to san.Kad stvarno se budim, majka pored mene spava. Ja sam od srece i straha pocela nenormalno da placem jer je sve to gotovo. Ljudi moji ja nisam mogla od tad neko duze vreme da spavam, jednostavno sam se plasila da se necu probuditi.

Vrlo cesto imam paralizu sna i vec sam poceo da je kontrolisem, tj. da nadljudskim naporima pokusavam da pomerim delove tela i da na kraju uspem da izadjem iz tog takoreci bolesno neprijatnog stanja. Moj najveci problem je sto vrlo cesto imam halucinacije... Npr. da neka vidljiva tamna sila lebdi iznad mene i polako krece da ulazi u moje telo... Ne mogu vam opisati koliko je to strasan dozivljaj! Nenormalnu tezinu osecam na sebi, kao da djavo ulazi u mene... Pokusavam da nekog dozovem u pomoc ali ne moguda se pomerim niti jedan glas da ispustim. U tim trenucima coveku jedino preostaje da se moli i posle nekog vremena se probudim. Kada se probudim, verujte, pola sata se molim bogu da ni moj najveci neprijatelj nikada ne oseti tako nesto u zivotu. Ponekad sanjam da neko sedi pored mene u mraku i da vidim crnu siluetu tog bica i da me dodiruje, a ja ne mogu da se pomerim... Strasno... Ne mogu vam opisati!!