AKO PLAČETE kad gledate tužan film, to je znak da ste jako inteligentni

Suze su ono što nas čini ljudima pa zbog toga njih ne bi trebalo da se stide ni muškarci ni žene, kažu naučnici.

Preporučujemo

Naime, nedavno istraživanje je pokazalo da je plakanje ono što nas čini saosećajnijima, društvenijima i velikodušnijima, a upravo su to vrline vođa i uspešnih ljudi i pokazatelji da je neka osoba visoko emocionalno inteligentna.

Drugim rečima, ako plačete za vreme tužne filmske scene zbog toga što saosećate sa onim kome je teško, to znači i da imate neverovatne socijalne veštine pa su suze znak vaše stabilnosti, a ne slabosti.

Filmovi su najbolji pokazatelj

Fikcija, bilo filmska ili književna, najviše povećava sposobnost saosećanja, pokazalo je istraživanje. Samo oni sa razvijenim osećanjem empatije mogu da se toliko poistovete s nekim likom da osete njegovu patnju, a potrebno je mnogo mašte kako bi se čovek prebacio u zamišljeni svet.

Foto:boston.sportsthenandnow.com

Profesor neuroekonomije na kalifornijskom Univerzitetu Klermont dr Pol Zak kaže da psihopate mogu da budu neverovatno inteligentne, ali nikako neće moći da shvate dinamiku odnosa književnih likova, dok će je sociopate razumeti, ali neće saosećati ni sa kim. Epilog - ni jedni ni drugi neće plakati.

"Molekul morala"

Za razliku od njih, mozak normalnog čoveka "programiran" je da proizvede empatiju nakon posmatranja ili zamišljanja katarze u radnji nekog filma ili knjige. Profesor Zak kaže da dok gledamo emotivne scene mozak otpušta oksitocin, snažan hormon i neurotransmiter koji nas "tera" da budemo osećajniji i povezuje nas s drugim ljudima.

Foto-ilustracija: Profimedia

Od svih neurotransmitera, upravo je oksitocin najzanimljiviji neuroekonomistima koji proučavaju uticaj hormona na naše odluke, a time i na društvo, zbog čega ga stručnjaci nazivaju "molekulom morala".

U istraživanju koje je dr Zak sproveo sa svojim saradnicima, jednoj grupi ispitanika je pušten video sa dirljivom scenom u kojoj otac razgovara sa sinom o njegovom karcinomu u terminalnoj fazi, a drugoj grupi snimak oca i sina sa izleta u zoo vrtu.

Razultati su pokazali da su ljudi iz prve grupe imali 47 odsto više oksitocina u krvi od onih koji su bili u drugoj grupi. U drugom delu istraživanja, oni s više oksitocina bili su darežljiviji, pokazivali su veće interesovanje za druge ljude, ali i beležili bolje rezultate u nekim logičkim zadacima.

Pratite Telegraf i na Vajberu!

(Telegraf.rs / Elite daily)