Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
nikša
Žao mi je što više nisam zapamtio od onoga što su mi roditelji pričali, a tada mi se činilo da je to skroz nebitno, pa nisam ni slušao.
ESMA
Meni se cini da je mnogo znacajnije da imaju trenutke po kojima ce ih pamtiti i ponekad slediti ,uprkos neizbeznom sukobu generacija koji je prisutan u svacijem odrastanju OD FORMALNOSTI KOJE SU BEZNACAJAN DEO PAMCENJA.
Mio morozo
Bravo za tekst ! Pravi saveti za koje nema odlaganja - pitajte roditelje da vam posle ne bude krivo?