INTERVJU NEDELJE: Deca su nam otuđena, ceo dan sede na Internetu, bez pogleda i dodira

Uoči najvećeg hrišćanskog praznika Uskrsa razgovarali smo sa ocem Stefanom, jeromonahom i igumanom manastira Velika Remeta i jednim od najvećih živih srpskih duhovnika, prema mišljenju verujućih ljudi.

U intervjuu za Telegraf.rs on objašnjava zašto je važno postiti, priča o tome da li je veronauka ispunila očekivanja, o otuđenju mladih koji ceo dan provode na Internetu i društvenim mrežama, o tome zašto su brakovi sve ređi, a prevare u njima sve češće... Za početak, pitamo ga nešto što mnogim vernicima ipak nije dovoljno poznato.

Zašto je Božić najradosniji, a Uskrs najveći hrišćanski praznik?

- Ova dva praznika u stvari se prožimaju jedan kroz drugi. Sve prethodi rađanju Hrista, koji je došao da ljudima ponudi spasenje i da ispravi greh praroditelja naših Adama i Eve, da bi kroz vaskrsnuće ponudio ljudima iskupljenje od greha i život večni. On je  u stvari zahvaljujući ovaploćenju preko Duha svetog i Marije Djeve vratio čoveka u naručje Gospodu. A vaskrsenjem je pobedio smrt, satanu i greh, zato je to najveći praznik.

Koliko je naš narod uspeo da ostane u veri tokom ovih godina?

- Srpski narod nikad nije gubio veru. On je ponekad bio otuđivan od crkve, pa je izgledalo kao da nije veran. Ali, naš narod ima veru jaku kao grob. Često je bivao ugrožen, ali je zahvaljujući snažnoj veri uspeo da opstane. Bog je sačuvao srpski narod jer je blagorodan i ima dušu. E sad, jedino neko može da kaže da Srbi ne idu u crkvu, ali ja kažem da su zauzeti, mnogo rade, i kad god dođu dobro je, jer čovek veru svoju nosi sa sobom.

Da li se i na koji način naša crkva promenila i prilagodila savremenom načinu života?

- Crkva se nikada ne menja, ona je uvek savremena. Ona ostavlja apsolutnu slobodu izbora, ako neko hoće da dođe, doći će, sve je stvar slobodne volje.

Da li veronauka koja je uvedena u školama pomaže u očuvanju vere? Da li je, prema vašem mišljenju, ona ispunila očekivanja?

- To je u procesu i ne može se reći da je ispunila sva očekivanja, ali ne može se reći ni da nije. Kod nas je veronauka uvek postojala u kući i učenje je bilo polako i tiho, a ovo je neštop drugo, javno, u školama. Očekivanja su velika, ali i onoliko koliko se postigne je dovoljno, jer će uvek biti vremena da se dopunjava. Mnogo bitnije od toga je činjenica da svako od nas nosi u sebi veronauku.

Zašto je bitno da ljudi poste makar jednu nedelju tokom sva četiri velika posta? Da li, pored verskog značaja, crkva tu ima na umu i zdravstveni aspekt?

- Post je isključivo borba za dušu. Višednevni postovi su neka vrsta banje duhovnog života, tokom posta čovek se oseća kao da je došao u neku blagoprijatnu banju gde se oporavlja. Kada se post završi, onda je on radosniji, svežiji i zdraviji. I kada ga neko pita kako si ti to postigao, on slobodno može da kaže: "Bio sam u jednoj banji gde je voda blagoprijatna i sada sam dobro i zdravo". A što se zdravstvenog aspekta tiče, post je i tu nesumnjivo blagotvoran, i to će vam reći svaki lekar.

Šta savetujete mladima? Kako da izađu na kraj sa problemima i krizom identiteta sa kojima se suočavaju? Na koje kompromise treba da pristanu, a na koje ne?

- Problema ima i vernik i nevernik, ali je čoveku koji je u veri mnogo lakše. Vernik lakše osmisli svoje probleme i životne teškoće koje ga prate. Nevernik, s druge strane, nema na šta da se osloni i on pre padne u očajanje. Vernik stoji na svojoj veri kao na čvrstom kamenu, a nevernik je kao na pesku, i šta god dune pored njega njemu izmakne tlo ispod nogu. Samo su verni tokom teških vremena mogli da izdrže teške životne prilike i da se na kraju pokažu kao pobeditelji tog iskušenja. Mladi ljudi bi zato trebalo da probleme savlađuju verom u Boga, koji voli i ljubi svakog čoveka, a čim osetite da vas neko voli, štiti i pažljivo posmatra, vama je lakše i sigurniji ste. I to je ona bezrezervna vera, a ne ona verujem dok mi ide lepo, a čim se jave poteškoće - prestajem.

Naša deca sve ranije stupaju u seksualne odnose. Kako vi kao duhovnik gledate na to?

- Pa, nezgodno je pojasniti zašto su se kod ljudi javila takva osećanja. Na taj način narušava se moralni princip života. Prosto rečeno, nepojmljivo. Nešto nije u redu sa svešću, savešću i odgovornošću. Međutim, dosta toga drugog se izmenilo u negativnom smislu. Zašto sada da dolazi u pitanje devojačka čast sa 13 ili 14 godina, a odrasli, zrele osobe nemaju hrabrosti da nađu devojku i da je ožene. Nego se ide na taj niski nivo da neko treba da ide da se šegači sa decom, a izbegava mogućnost da se ženi devojkom sa kojom može da stvara porodicu. Ljudi beže od odgovornosti, a idu i linijom manjeg otpora.

Koje je vaše mišljenje o modernim tehnologijama, Internetu, kompjuterima, pametnim telefonima? Kako vi savetujete ljude da ih koriste kako bi izvukli blagodeti iz njih, a da pritom sebi ne naškode?

- To je malo zaglupljivanje ljudi i preterano je ušlo u upotrebu i gde treba i gde ne treba, do te mere da čovek ostaje i po celu noć da se bavi informacijama oko tih kompjutera. Ta tehika je toliko uzela maha i dovela do toga da malo ljudi vidimo na ulicama da šetaju. Eto, na primer, kada sam bio Beču, izašao sam na ulicu i vidim sve prazno. Ja pitam gde su ljudi, a domaćini mi objašnjavaju da su kod kuće za kompjuterima. A ja se malo napravim da ne znam o čemu je reč, pa pitam šta je to kompjuter. Oni mi posle objasne da je to jedna informativna kutija u kojoj se nalazi brdo informacija. Ali, ne valja baš sve znati... To je dobra tehnička naprava za ljude koji se bave administracijom, jer im olakšava posao, ali ne valja to što smo tu spravu uneli u kuću, pa po vasceli dan i noć sedimo ispred nje i meltene joj se klanjamo. Ali, opet nije kriva tehnika, nego mi što nemamo mere.

Ljudi danas manje komuniciraju direktno, svi su se preselili u virtuelni svet društvenih mreža poput Tvitera i Fejsbuka?

- To nije dobro, jer umesto da zbližava to udaljava. Tu nema dodira, pogleda, a zamislite koliko je silnije kada momak zagrli devojku, vidi je, čuje joj glas, porazgovara sa njom, pa vidi ko je, odakle je, ko joj je familija... Zato bi društvene mreže trebalo staviti pod određenu kontrolu. To se posebno odnosi na decu, koja još nisu duhovno sazrela. Ali, mera i za decu i za odrasle trebalo bi da bude sat vremena, pogledaj šta te interesuje i onda ostavi to i radi nešto drugo. Na taj način će se i naša omladina razviti prema životnim okolnostima, a ne prema tom virtuelnom svetu.

Srbija je jedna od vodećih zemalja po broju abortusa...

- Olako shvatanje seksualnih odnosa je jedan od razloga što se to dešava. Niko ne razmišlja o tome što će abortus nekoga uništiti ili kako je ženi, devojci koja se podvrgava tom činu. To je veliki greh pred Bogom i pred ljudima, ali daće Bog da to uskoro stane, jer ako se nastavi, onda život gubi svaki smisao. Ako nećemo da podignemo i da odgajimo jednog čoveka koji treba da dođe na svet, to onda znači da smo počeli da mrzimo život. Da li svesno ili ne, ali tako je.

Mladi ljudi sve ređe stupaju u brak, a prevare u braku su skoro normalna stvar... Šta mislite da je uzrok tome?

- To je kod nekih ljudi došlo ne na nivo uživanja, nego preživljavanja. Bez odgovornosti, ulaganja sebe. To su slabi ljudi, slabog karaktera i morala. Kao neki lutajući uličari koji ako naiđu na neku kafanu koja je otvorena, onda uđu i popiju nešto. Onda počnete da razmišljate o tom čoveku da li on ima u sebi ljudskih emocija, ume li da voli. Ljude takve treba gledati kao da su bolesni. Preljubočinstva su inače u velikoj kazni, na primer ako gledate Svetog Vasilija Velikog, on je izjednačavao preljubočinstvo sa ubistvom.

Kako čovek da sačuva moral i dostojanstvo u današnjem svetu?

- Ja sam istina, put i život, kaže Hristos. Oni koji u sebi čuvaju ovo i koji poste, mole se Bogu i pričešćuju - sačuvaće moral.

SUTRA: O nasilju u porodici, mladima i konzumaciji droga, odgajanju dece, predrasudama prema sveštenicima, homoseksualcima, mešanju crkve u svetovne stvari...

(Biljana Tasić)