Gojaznost je za čovečanstvo opasnija od ratova ili cigareta!

Generalni direktor FAO, Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu Žoze Grasijano da Silva u pisanoj izjavi naveo je da se pandemija gojaznosti u svetu po svojim ekonomskim efektima može porediti sa ratom i pušenjem. Pritom, gojaznost više nije isključivo problem razvijenih zemalja sa višim dohotkom.

Preporučujemo

Učestalost gojaznosti i prekomerne telesne mase porasla je u svim regionima, uključujući zemlje sa niskim dohotkom, ističe se u izjavi generalnog direktora koju je preneo FAO. Prema njegovim rečima, skoro polovina zemalja sveta bori se danas i sa pothranjenošću i sa prekomernom telesnom masom, odnosno gojaznošću. Štaviše, pothranjenost i gojaznost se često javljaju uporedo u istim zajednicama - čak i u istom domaćinstvu.

Ekonomske i socijalne promene, uključujući viši dohodak, u mnogim siromašnim državama i državama sa srednjim dohotkom i dostupnost hrane visokog stepena prerade po relativno atraktivnim cenama doveli su do promena u načinu života, uključujući prehrambene navike i smanjenu fizičku aktivnost širom sveta.

Od 2000. do 2013. godine nijedna zemlja nije zabeležila pad gojaznosti. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da prekomernu telesnu masu ima 1,9 milijardi ljudi, od kojih je trećina gojazna. To podrazumeva socijalne i ekonomske troškove koje, povrh troškova koje donosi loša ishrana, društvo teško može da podnese.

Foto: Clinic Compare

Prema procenama instituta Mekinzi global (McKinsey Global Institute), globalna cena gojaznosti - uključujući rastući rizik od srčanih oboljenja, hipertenzije, moždanog udara, dijabetesa i nekih karcinoma, što su sve oboljenja koja utiču na opšti kvalitet života - mogla bi da dostigne čak dve milijarde američkih dolara godišnje, odmah iza pušenja - 2,1 miljardi i oružanih sukoba, takođe 2,1 milijardi.

Iako podaci nisu uporedivi, a globalne procene ekonomskih troškova gojaznosti i prekomerne telesne mase variraju, njihov red veličine se poklapa. Direktor FAO u tekstu dalje navodi: "Pomislite sada šta bi se moglo uraditi u borbi protiv neuhranjenosti - gladi, pothranjenosti, nedostatka mikronutrijenata i gojaznosti - kad bismo taj iznos novca uložili u ono što radimo".

Foto: Profimedia

Da bi se više uradilo, neophodno je izdvojiti više sredstava, ali to treba da bude sastavni deo šireg nastojanja da strateški transformišemo svoj pristup borbi protiv svih oblika malnutricije, da se usredsredimo ne samo na njene neposredne uzroke, već i na šire sociokulturne, ekonomske i političke dimenzije ishrane.

To je izazov koji je postavljen na Drugoj međunarodnoj konferenciji o ishrani (ICN2), održanoj u Rimu u novembru 2014. godine. Vlade su na toj konferenciji usvojile Rimsku deklaraciju o ishrani i prateći Okvir delovanja, čime su se obavezale na rešavanje širokog spektra problema malnutricije - uključujući pothranjenost, zaostajanje u rastu, zaostajanje u telesnoj masi, nedostatak mikronutrijenata, gojaznost i nezarazne bolesti povezane s njima.

Foto-ilustracija: Profimedia

Za napredak u ispunjavanju preuzetih obaveza, biće potrebni veliki zaokreti u načinu na koji se bavimo problemom malnutricije. To podrazumeva da se, umesto lečenja nepovoljnih efekata malnutricije, preorijentišemo ka prevenciji putem obezbeđivanja zdrave, uravnotežene ishrane, kako bismo uspešnije rešavali same uzroke malnutricije, a da bismo to ostvarili, biće potrebno da osmislimo nove politike, strategije i programe, poručio je Žoze Grasijano da Silva.

(Telegraf.rs / Tanjug)