Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
нели
То је моја највећа жеља била. И са стапом или недај боже. Ја бих је од свег срца повео. Без обзира како малдо или по годинама и порам. Позната старост. Она би за мене најлепша мама на свету била. Са поносом бих је на рукама носио. Нажалост то нисам никад доживео. Одрасто сам код стаје баке. Родитељи ме нису хтели. Са непуних годину дана. Моју родитељи су ме оставили баки. Они су се растали. Ја их знам. Желео бих барем једну слику из детињства. Нас троје скупа. Немам. Све су поништили. Мама ми је рекла први пот кад ме је видела. Тад сам имао7. Год. осећам се као данас. Ја немам никако осећање за тебе, као да ниси моје дете! То сам слушо сваки пут. Кад сам је видео. Преко 22. Год виђена покушај виђења. Мама зашто ме ниси волела никад? Питао сам је: одговор њен: па тебе сам родила на царски рез. То је другачији осећај. До сада сам шокиран. Има родитеље. Још су живи. Имају обоје још деце, са другом срећом. За мене није никад било места. Ја сам калимеро. Зато ко год од вас има добру везу са родитељима, незаборављајте то: то није сасвим тако . Захвалите богу да имате срећу. Јер ја незнам шта је то, тражим је откад знам за себе. И баку немам више. Од тада живим докле ми је суђено, али срећу нажалост незнам. Али вама свима желим све најбоље у животу. Нек вас драги Бог чува. Вас и ваше родитеље.
Kiki
Ne. Moja majka je žena koja dostojanstveno stari i prihvata to kao najnormalniju stvar. Ne teži tome da izgleda kao njena ćerka. Oblači se shodno svojim godinama. Ali i pored toga izgleda njegovano i lijepo. Mi odemo u kupovinu zajedno, na rucak ili u park sa unukom. Izgleda da smo "staromodne" .
M
Ne, hvala Bogu.