INFARKT I ŠLOG: Ovo su bolesti koje nas najviše ubijaju!
Bolesti poput infarkta i šloga, postale su sve učestalije i prednjače u odnošenju ljudskih života. Sa ovim problemom, na žalost, suočeno je mnogo stanovnika naše zemlje, ali i čitavog regiona.
Ova dva stanja su najčešči uzrok smrti i kao takva, izuzetno su opasna.
Prema informacijama iz 2009. godine, čak 54,6 % ljudi umire od kardiovaskularnih bolesti, što je gotovo svaki drugi čovek.
Nepravilna ishrana, konzumiranje alkoholnih i duvanskih proizvoda, manjak fizičke aktivnosti, problemi sa pritiskom, samo su neki od faktora koji negativno utiču na naše zdravlje i mogu biti potencijalni okidači stanja opasnih po život.
Udruženje centara za hipertenziju i prevenciju infarkta i šloga HISPA, ima za cilj da spreči umiranje stanovnika od ove dve kobne bolesti, ne samo u Srbiji, već i u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Središte ove međunarodne organizacije nalazi se u Beogradu.
Hipertenzija je istovremeno i faktor rizika i bolest, od koje umire veliki broj ljudi u Srbiji, ali i u celom svetu, dok su infarkt i šlog, prvi uzročnik smrti. U razgovoru sa doktorom Nebojšom Tasićem, specijalistom interne medicine, kardiologom, docentom Medicinskog fakulteta u Beogradu i načelnikom centra za hipertenziju "IKVB Dedinje", otkrili smo kako se zaštititi i na vreme sprečiti opasnost.
- HISPA na jedan sasvim drugačiji način leči i prati ljude. Osobe koje imaju povišeni kardio-vaskularni rizik su najugroženiji bolesnici, jer ih postoji velika mogućnost da dobiju infarkt ili šlog - objašnjava doktor Tasić.
Međutim, pored njih, HISPA svoju pažnju fokusira i na zdrave ljude, kod kojih može da identifikuje potencijalne probleme i njihove slabe tačke, kako bi se sprečilo neko od oboljenja koje se može javiti u budućnosti.
- Ovo je preventiva u korenu. Cilj je i edukacija pacijenata, ne samo o tome kakav način života bi trebalo da vode, već i o tome kakav način njima zapravo prija. - rekao nam je kardiolog Nebojša Tasić
Ovaj centar za hipertenziju se razlikuje u odnosu na ostale u tome što se bazira na očuvanju zdravlja i sprečavanju bolesti, uz pomoć personalizovanog i multidisciplinarnog pristupa, pa se svaki pacijent posebno posmatra. U obzir se uzimaju njihove navike, genetika, okruženje i mnogi drugi faktori.
- Mi želimo da u tridesetima ulažemo u šezdesete. Na neki način krojimo terapiju prema svakom čoveku koji se kod nas leči. U obzir se uzimaju svi parametri.
Na pitanje kako ljudi reaguju na ovaj način lečenja, doktor Tasić objašnjava da su pacijenti zadovoljni, ali da im nedostaje edukacije i da je to jedan od osnovnih problema.
- Danas ljudi nisu svesni koliko je preventiva važna i dešava se da se trgnu tek onda kada neko koga znaju doživi infarkt ili šlog. Naš cilj je da između ostalog naučimo pacijente merama prevecije, kojima mogu i moraju zaštititi sebe i svoje zdravlje.
Do sada je otvoreno 23 centra i HISPA je deo i državnog i privatnog medicinskog sistema.
U planu je da se ovaj način lečenja proširi na još zemalja u regionu.
(D. Čavić)
Video: Željka Bojić je jedna od njih, ona čeka na transplantaciju jetre i ima samo jednu poruku
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Caki
Ima i svesnih ljudi danas. Ali njihova svesnost je ravna nesvesti kad se suoce sa cinjenicom da u praksi preventive skoro i da nema. Retki su lekari, kao ooaze u pustinji, koji ce vas poslati na dalja ispitivanja ako su vam simptomi u pocetnom stadijumu. Ako odete sami na preglede(privatno)i donesete nalaze koji upucuju na problem, reci ce vam da stanje nije alarmantno i da vam je, npr. cirkulacija dobra za vase godine, jer imate normalan pritisak...na stranu sto ce biti vidno uvredjeni zbog vase samoinicijative. Ili ce vas ispitivati na svim mogucim odeljenjima, ne bi li utvrdili kako imate karcinom, jer ste previse mrsavi, kost i koza, sto se nedavno desilo mom prijatelju, u Beogradu. Na kraju se ispostavilo da su mu hormoni stitne zlezde `poludeli`. A sta mislite ko je to otkrio? Psihijatar, jer je dospeo do njega kad niko nije mogao da utvrdi sta mu je. Porodici su, njegovom sinu, na samom prijemu, rekli da su prognoze najgore, misleci da covek ima rak. Na kraju mu se lekar koji ga je primio izvinio sto je napravio propust na samom pocetku. A propust je napravio i lekar opste prakse kome ni na kraj pameti nije bilo da coveka posalje na analize. Zasto pisem ovaj primer u moru drugih, zato sto od preventive nema nista , kod nas je na marginama. Treba edukovati i lekare koji mahom ne obracaju paznju na pocetne simpome koji su blagi ili se povlace posle kratkog vremena... Pisem zato sto s vremena na vreme citam ovakve izjave i apele od strane doktora, ali u praksi skoro da i nema pomaka. Roman moze da se napise, sa sve cinjenicama, nalazima, i to u nastavcima, o propustima preventive od strane lekara, kao i kasnog javljanja pacijenata. Tako da ovakvi apeli i Vase pisanje, mogu mnogo da promene. Barem jednom mesecno obici neku zdravsrvenu ustanovu, napraviti intervjue, razgovore sa lekarima, pisati o tome sto cesce, pa ce i oni da alarmiraju pacijente, svima ce se promeniti svest. Vi cete angazovati lekarem lekari pacijente.
Podelite komentar
Laki
Bolje i infarkt nego doživeti 90 ili 100 pa oboleti od alchajmera,parkinsa,demencije,raznih spondiloza,kifoza i neminovnih lomova kostiju.Ako si sam nevalja ako imaš nekog zlopatiš i sebe i celu porodicu.
Podelite komentar