Ko je kriv što pacijenti dobijaju ove užasne rane od ležanja? (UZNEMIRUJUĆI SADRŽAJ)

Redakciji Telegrafa javila se čitateljka koja se požalila na nebrigu medicinskog osoblja prema njenoj baki koja se oporavljala od teške operacije u jednoj bolnici u blizini Beograda. Kako tvrdi, starica je bila sva u teškim ranama, nastalih kao posledica dugog ležanja u istom položaju.

Ono što se desilo ovoj nesrećnoj starici jeste dekubitus - ne tako retka komplikacija koja nastaje usled produžene hospitalizacije ili kućnog lečenja, i često se pojavljuje kod osoba koje su doživele teške traume ili oboljenja, zbog čega su prinuđene na da dugo vremena provode prikovani za krevet. Prema zvaničnoj definiciji, dekubitus, odnosno rana od ležanja, predstavlja stanje koje nastaje usled dužeg i ponovljenog izlaganja pojedinih delova tela silama pritiska, isklizavanja i trenja.

Preporučujemo

Dva su osnovna faktora zaslužna za pojavu rana – spoljašnji i unutrašnji, s tim što je na ove druge (neuhranjenost, malokrvnost, loša ishrana, šećerna bolest, otoci po telu, neke druge bolesti) maltene nemoguće uticati. Međutim, spoljašnje okolnosti za nastanak dekubita prevashodno su odgovornost medicinskog osoblja ili ljudi koji se brinu o pacijentu.

KAKO NASTAJE DEKUBITUS

Jedan od najznačajnijih faktora rizika jeste vlažnost kože, pa su zato izuzetno važne higijena i prevencija, kako bi se izbeglo da se rane uopšte pojave. Naša koža ima zaštitnu ulogu, i u njoj se nalaze receptori za osećaj bola, temperaturu, dodir.

Pritisak dovodi do smanjenja prokrvljenosti kože i smanjenog snabdevanja kiseonikom, što postepeno dovodi do odumiranja ćelija kože i stvaranja rane. Napredovanjem procesa dolazi do oštećenja dubljih slojeva pogođenog dela tela: mišića, omotača mišića, kostiju i zglobova.

Osobe koje fiziološke potrebe vrše u postelji, koriste pelene su u povećanom riziku za nastanak dekubita zbog prisutne stalne vlažnosti i nečistoća.

NAJUGROŽENIJE TAČKE

Dekubit nastaje na onim delovima tela koji su najviše izloženi pritisku, tamo gde se kost nalazi neposredno ispod kože, sa vrlo tankim slojem mišićnog tkiva. Ta mesta se zovu “predilekcione tačke” i na ljudskom telu ih ima nekoliko: predeo potiljačne kosti, ušne školjke, lopatice, vrhovi ramena, predeo lakata.

Kod mršavih osoba u opasnosti su i vrhovi kičmenih pršljenova, karlične kosti, slabinska regija, sedalna regija, spoljne i unutrašnje strane kolena i skočnog zgloba, pete.

KAKO SPREČITI JAVLJANJE RANA

U prevenciji dekubitusa najvažnija mera je uklanjanje pritiska o podlogu, smicanja i trenja na određene delove tela. Kod nepokretnih osoba važno je vršiti pregled kože svakodnevno kako bi se na vreme uočila promena na koži.

Druga mera je održavanje higijene kože i sluzokoža tela. Neophodno je kožu održavati suvom i čistom.  Svakodnevno je neophodno prati pacijenta neutralnim sredstvima, masirati, utrljavati hranjive (bebi) kreme,kod osoba kod kojih je povećana vlažnost i više puta u toku dana.

Važno je određene delove tela rasteretiti pritiska, tako da je potrebna promena položaja tela na 2 časa, u nekim slučajevima i češće. Korišćenje rasteretnih sredstava, određenih jastuka, dušeka i specijalnih kreveta, takođe se preporučuje.

KAKO IZGLEDA DEKUBITALNA RANA?

Dekubitalna rana ima više stadijuma. Mesto koje je ugroženo, obično kao početak ima promenu koja se definiče kao “pasivno crvenilo”. Koža na određenom delu je prebojena tamno crveno ili modro, kao propratne pojave postoji otvrdlina, povećana temperatura tog dela, bol.

Pasivno crvenilo ne prolazi ni nakon dva časa od rasterećenja tog dela tela pritiska, na ovaj stadijum se može uticati maksimalnim rasterećenjem od pritiska, održavanjem higijene, utrljavanjem hranjivih krema ili primenom savremenih obloga za tretman ovakvih promena.

Ako se problem pasivnog crvenila ne reši najčešće dolazi do daljeg napredovanja procesa, na istom mestu se stvara plik ili bula, delimičan gubitak kože ili oderotina koja vlaži, širi se po obimu, i zahvata dublje slojeve.

Kada se pojave promene u vidu bule obavezno kontaktirati nadležnu zdravstvenu ustanovu.

KAKO SE LEČI

Lečenje dekubitusa je dugotrajno. Iziskuje pored stručnosti, upornosti, materijalnih sredstava određeni higijensko dijetetski režim, nadzor od strane zdravstvenog osoblja.

Važno je rasteretiti od pritiska deo koji je zahvaćen dekubitalnom ranom!

U lečenju dekubitalnih rana koriste se preparati po preporuci lekara, postoje konzervativna sredstva ali i savreme obloge za lečenje rana. Operativno lečenje dekubitusa određuje lekar.

NAŽALOST, OVO SU KOMPLIKACIJE

Dekubitus je vrlo ozbiljno stanje koje može dovesti do brojnih komplikacija. Osoba trpi jake bolove, zbog dužine trajanja javljaju se i problemi emotivne prirode, od razdražljivosti do povlačenja u sebe. Postoje i druge komlikacije: malokrvnost, infekcija, stvaranje ožiljaka nakon zarastanja rana koji dovode do ograničenja pokreta tog dela.

Nadamo se da će makar lekari, medicinske sestre, tehničari i bolničari pročitati ovaj tekst, zaparavo sažeti prepis udžbenika iz neurologije i obnoviti gradivo za koje već imaju diplomu, tako da se više nijedna baka, nijedan deka, a ne daj bože mlada osoba, data im na brigu, ne nađe u ovako jednoj ponižavajućoj situaciji.

(Telegraf.rs / Klinika za neurologiju Kliničkog centra Srbije)