KASNO LEŽETE, SPAVATE DUŽE? Nećete to raditi kad ostarite!

Ponašanje starijih ljudi, zapisano je u genima, tako da je biološka neumitnost da ćemo pre ili kasnije svi mi biti upravo poput njih.

S godinama postaje nemoguće prespavati jutro, a kamoli dan

U mladim godinama, ne postoji ništa lepše od kuntanja sve do podneva, ignorišući pritužbe roditelja da ste lenština i lezilebović. Međutim, istim tim roditeljima ne ide u glavu kako to da baki i deki u blaženstvu penzionerskih dana uopšte može da padne na pamet da čim u cik zore ustanu iz kreveta počnu sa sređivanjem kuće.

Tinejdžer spavalica i besani starkelja predstavljaju dve naizgled međusobno nespojive strane jedne iste medalje. Sredovečni ljudi to ne mogu da podnesu. Klinci su bezbožni neradnici, dok su matorci nervozni ludaci.

No, vremenom sve dođe na svoje. Spavanje je proces koji je u direktnoj vezi sa melatoninom, hemikalijom koja kola našim moždanim vijugama. Naučnici su utvrdili da se telo adolescenta ponaša kao da je u stalnom džet-legu, odn. neskladu u odnosu na aktuelnu vremensku zonu. Pažnja i snaga su na najvišem nivou po podne i uveče, dok im je ujutro potrebno mnogo više vremena da startuju svoje motore.

Dakle, mama, vaš mezimac nije bezobzirni buntovnik i lenština, to samo njegov organizam radi protiv njega.

Svima nama čini se da ćemo zauvek ostati spavačkom haosu kao kad smo bili tinejdžeri, ali nismo svesni toga da se s godinama hemija u mozgu menja. I tako, ako bude zdravlja i sreće, svi ćemo mi doživeti dan kada ćemo u nedeljno jutro osetiti neutaživu potrebu da usisavamo stan, a oči će nam se uveče sklapati već u 8 sati. Nije stvar u tome da ćemo naprasno doživeti prosvetljenje i postati odgovorna bića, već je u pitanju to što se biološki sat našeg organizma pomera unazad.