ŠOKANTNO: Rak nije bolest, već oružje kojim se naš organizam brani!!! (FOTO)

Da li je moguće da je rak zapravo način na koji se naše ćelije brane, poput oštećenog sistema računara koji u "safe modu" pokušava da se sačuva kada se suočava sa spoljnom pretnjom? Komolog Pol Dejvis tvrdi da jeste.

Preporučujemo

On i njegove kolege s Tempe univerziteta u Arizoni razvili su kontroverznu hipotezu o poreklu raka, baziranu na evoluciji živih organizama. Ukoliko se njihova hipoteza pokaže tačnom, terapije kao što su tretman kiseonikom ili namerno inficiranje pojedinim vrstama virusa ili bakterija, mogle bi biti efektivne u borbi protiv opake bolesti.

Na prvi pogled, Pol Dejvis se ne čini kao osoba koja bi ikako mogla da doprinese borbi protiv raka zbog jednostavne činjenice da on nije biolog, već fizičar. Ipak, pre sedam godina on je pozvan da osnuje institut koji bi okupio fizičare i onkologe kako bi se pronašla nova perspektiva u pogledu na maligne bolesti.

- Od nas je traženo da rak sagledamo drugim očima - rekao je Dejvis.

On i njegove kolege, australijski astrobiolog Čarli Lajnviver i kanadski onkolog Mark Vinsent razvili su atavistički model koji se zasniva na drevnom svojstvu ćelija naših tela da se reprogramiraju, odnosno alarmu koji, sve dok se ne pokaže potreba, čuči u nama uspavan.

Naime, oni tvrde da se poreklo raka verovatno skriva još u praćelijama, zajedničkim precima ljudi, životinja i biljaka.

U vreme jednoćelijskih organizama, bića su se oslanjala na "besmrtnost", tj. sposobnost da se umrtve i na taj način prođu neopaženo pored potencijalnih predatora.

Tu sposobnost danas je zamenila uloga spermatozoida i jajnih ćelija, odnosno reprodukcija živih bića.

Danas su rudimentarna svojstva "besmrtnosti" ostala ugrađena u ćelije tela višećelijskh organizama, a ukoliko osete neposrednu opasnost (kao što je to, na primer, radijacija), somatske ćelije po automatizmu pokušavaju da se zaštite pretvarajući se u ćelije raka.

Ukratko - nekada defanzivni program za naše jednoćelijske pretke danas predstavlja promašeni pokušaj zaštite koji je pretvoren u tešku i smrtonosnu bolest.

- Rak je nepogrešiv. Čim oseti pretnju iz spoljašnje sredine, nemilosrdno se aktivira – tvrdi naučnik.

Ukoliko je ova hipoteza tačna, Dejvis tvrdi da je terapija kiseonikom i smanjenjem šećera u ishrani pravi izbor. Zapravo, ove dve stvari su Ahilova peta svih maligniteta.

U vreme kada su jednoćelijski organizmi posedovali sposobnost "safe moda", u Zemljinoj atmosferi je postojala manja koncentracija kiseonika i veća kiselost okoline. Poenta terapije bila bi povećati prisutni kiseonik i smanjiti kiselost u organizmu kako bi kancer počeo da se smanjuje.

- Dugogodišnja istraživanja uticaja kiseonika na ćelije raka slažu se s Dejvisovom idejom - prokomentarisao je Kostantino Balestra, fizijatar iz Belgije.

S druge strane, onkolog David Gorski kaže kako je ova hipoteza zapravo već razmatrana u nekim drugim oblicima. Dejvid i njegove kolege već su počeli da sprovode detaljnije testove kako bi preispitali svoju ideju.

(Telegraf.rs / Scientific American)