U Srbiji oko 300.000 ljudi boluje od depresije

Stručnjaci kažu da treba posumnjati na depresiju onda kada tužno raspoloženje traje dugo i kada ništa u čemu je neka osoba uživala više ne može da izazove radost.

Psihijatri ističu da se kod lečenja depresije ne treba oslanjati isključivo na lekove, jer oni ne uklanjaju uzrok, već na kombinaciju lekova i psihoterapije, pošto je razgovor s terapeutom važan deo lečenja.

U lečenju depresivnog poremećaja najčešće se primenjuje kognitivno-bihevioralna terapija, koja podrazumeva promenu načina razmišljanja i ponašanja.

- Prepoznavanje i primena racionalnog lečenja kod pacijenata sa anksioznim i depresivnim poremećajima je kompleksna i treba da uzme u obzir specifične podatke o pacijentu - njegove somatske i psihijatrijske dijagnoze, demografske varijable, eventualnu prethodnu terapiju, nasleđe itd. – kazao je dr Milan Latas.

On je u izjavi Tanjugu istakao da je pri lečenju depresije i anksioznosti potrebno uzeti u obzir i uslove lečenja (hospitalno ili dispanzersko) i generalnu terapijsku strategiju i oblike lečenja koji su na raspolaganju.

- Pored toga, trebalo bi obratiti pažnju i na faktore, kao što su kliničko iskustvo terapeuta u prepoznavnaju i dijagnostici poremećaja, iskustvo sa različitim vidovima terapije, odnos pacijenata prema terapiji, neželjeni efekti, kontraindikacije za primenu psihofarmaka, efikasnost prethodne terapije – preporučuje dr Latas.

Prema njegovim rečima, sve to uslovljava potrebu za edukacijom svih praktičara - kliničara, pre svega psihijatara i lekara opšte medicine o osnovnim smernicama dijagnostike i tretmana anksioznih i depresivnih poremećaja.

(Tanjug)