Otkrivena tajna ljudskog govora!
Verovali ili ne, to što mi ljudi, kao vrsta, imamo sposobnost da pričamo, zapravo nam pomaže da se lakše snađemo u svetu, a evo i kako
U najnovijem genetskom istraživanju čiji je cilj bolje razumevanje uloge pojedinih gena na razvoj ljudskog mozga, naučnici su genetski modifikovali miševe tako što su im 'ugradili' jedan od ljudskih gena ključnih za razvoj jezika i govora.
Preporučujemo
OTKRIVAMO: Šta bi bilo da se probudite usred operacije?
KONAČNO OTKRIVENO: Evo zašto spavamo!
Naučnike je zanimalo kakav uticaj ljudska verzija gena FOXP2 može imati na razvoj mozga u drugih životinja, pa su 2009. godine razvili vrstu miševa upravo s tim, ljudskim genom.
Analiza njihovih mozgova tada je pokazala kako su miševi sa ljudskim genima razvili složenije neurone u mozgu, i da su njihove mreže neurona bile mnogo efikasnije od onih koje imaju obični miševi.
U novom istraživanju, naučnice Kristin Šrajvajs i An Grejbejl s instituta za tehnologiju u Masačisetsu su proizvele miševe s ljudskim genima u mozgu i trenirale ih da pronađu komadiće čokolade u lavirintu.
Kako bi se mogli orijentisati u lavirintu, naučnici su postavili orijentire, poput laboratorijske opreme ('kod velikog ukrštanja skreni desno prema epruvetama') i različitih tekstura poda ('na glatkom podu skreni desno, na hrapavom levo').
Dok je običnim miševima u proseku trebalo 11 dana da nauče put, miševima s ljudskim genima bilo je dovoljno samo sedam.
Međitom, zanimljivo otkriće bilo je da, kada bi naučnici uklonili sve orijentire, miševi sa ljudskim genima nisu bili ništa uspešniji od običnih. Isto se dogodilo i kada su uklonili sve različite podloge u lavirintu. Prednost miševa s ljudskim genima bila je vidljiva samo kada su na raspolaganju imali obe opcije.
- Ovo nam govori da ljudski geni zapravo povećavaju kognitivnu fleksibilnost olakšavaju prelazak iz svesnog prisećanja ('skreni levo kod benzinske') u nesvesno prisećanje ('skreni desno kad pređeš sa tepiha na pločice') - rekla je Grejbejl.
Niko ne zna kako mozak prelazi sa svesnog razmišljanja o nečemu na nesvesno razmišljanje o tome. Ali, miševi koji su imali ljudsku verzijzu FOXP2 gena bili su mnogo uspešniji u tome, kaže ona.
Ukoliko se potvrdi da je FOXP2 odgovoran za fleksibilnost prelaska sa jednog načina učenja na drugi, to bi moglo objasniti njegov uticaj na razvoj jezika i govora. Kada deca uče da govore, prelaze sa svesnog imitiranja reči koje čuju na automatski govor. Prema Grejbejl, FOXP2 je verovatno ključni deo procesa u kom se deca prebacuju s deklartivnog (svesnog) na proceduralno (nesvesno) pamćenje.
(Telegraf.rs / Jutarnji)
Povezane vesti
Uticaj hormonske terapije u menopauzi na mozak: Potreba za individualnim pristupom
Potvrđeni prvi slučajevi australijskog gripa u Evropi: Ovo je bitan simptom za raspoznavanje
Velika Britanija: Novi lek smanjio pacijentu tumor mozga za polovinu
<% post.title %>
Predsednik Isak Hercog: Izrael mora ostati ujedinjen da bi prkosio svojim neprijateljima
Video: Marija Milutinović novinarka Telegraf.rs izveštaj iz Bele kuće
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
"OVO JE DOKAZ DA SE MEGAN NIKADA NIJE PORODILA" Hari opisao rođenje Arčija i priznao da su on i glumica "DUVALI" GAS, a ljudi KLJUČAJU OD BESA i ništa mu ne veruju
Evo šta je BABA VANGA PROREKLA o Donaldu Trampu i da li se njeno proročanstvo OBISTINILO: "Da, vratiće se, ali..."
SANJIN SVEKAR je Džejms Bond: Ko je prelepa Hercegovka koja se udala za sina jednog od najvećih holivudskih glumaca
Hrvat
Nemam sta reci ako dadnes svoje gene zivotiniji ti si zivotinja onda ta zivotinja ima nekad slicno razmisljanje kao covjek i zbunjena je ;D
Podelite komentar