NAUČNO DOKAZANO: Kakav otac takav sin - Muzika

Ponašanje starijih ljudi zapisano je u genima, tako da je biološka neumitnost da ćemo pre ili kasnije svi mi biti upravo poput njih.

Mozak prestaje da uživa u novoj muzici

Tokom detinjstva verujete da je najgora muzika ona koju slušaju vaši roditelji. No, čim malo porastete, shvatite da nema gorih pesama od onih za kojima lude današnji tinejdžeri. Vi i dalje slušate pravi rokenrol, metal, rep iz vremena kad je muzika bila umetnost. A oni? Sve one izmiksovane užase koje izvode likovi poput Džastina Bibera. Ne zapitate li se makar ponekad zašto im je nemoguće utuviti u glavu kako bi trebalo da zvuči istinski dobra stvar?

Do juče ste se kleli u to da nikada sebi nećete dozvoliti da vaš muzički ukus ostane zamrznut u vremenu. Takođe ste položili zakletvu da će vaše uvo zanavek spremno kritički dočekivati nove pesme i večito živeti na ivici.

No, šta se to dešava? Najednom, vaš mozak prestaje da bude sposoban da se nosi sa tolikom količinom dopamina i prestaje da se javlja ona vrtoglavica od uzbuđenja kad se čuje neka inventivna stvar. Ma koliko da ste kao sedamnaestogodišnjak pratili aktuelne trendove, zbog toga što vam fiziološki postaje sve teže da se nosite sa novim talasima, počećete lagano da stagnirate.

Ako vas baš kopa kako li će vam to u petoj deceniji zvučati tadašnja muzika, pokušajte sada da odgledate par minuta programa namenjenog  dvogodišnjacima, pa koliko izdržite, to vam je.

Sutra čitajte o tome kuda nestaje mladalačko buntovništvo...