BESMISLENI GENI: Veći deo ljudske DNK je beskoristan!
Više od 90 odsto ljudskog DNK ne radi ništa korisno, a veliki nizovi sačinjeni od aminokiselina adenina, guanina, citozina i timina predstavljaju bespotreban biološki prtljag koji se nakupio tokom godina evolucije, tvrde istraživači sa Oksford univerziteta.
Naučnici su došli do ove cifre nakon što su ljudski genom upoređivali sa onim drugih sisara – od pasa i mačaka pa sve do nosoroga i konja. Istraživači su tražili delove DNK koje su ljudi delili sa drugim životinjama, koje su se izdvojile iz naše linije tokom različitih trenutaka u istoriji. Kada se DNK deli i čuva među različitim vrstama, to ukazuje na to da on čini nešto važno i značajno.
Gerton Lunter, jedan od starijih naučnika u timu, izjavio je da na osnovu ovih poređenja, svega 8.2 odsto ljudskog DNK poseduje funkcionalni smisao i igra neku važnu ulogu, dovoljno važnu da ona bude sačuvana evolucijom.
- Naučno govoreći, nemamo nikakve dokaze da 92 odsto našeg genoma ima bilo kakav doprinos našoj biologiji - izjavio je Lunter, prenosi b92.
Naučnici već neko vreme znaju da svega jedan odsto ljudskog DNK se nalazi unutar gena koji se koriste za stvaranje ključnih proteina koji čine ćelije, i tela, zdravim i živim.
Ovo istraživanje došlo je do saznanja da je još svega 7 odsto ljudskog DNK podjednako važno. Međutim, ako je toliko DNK bezvredno, zašto ga i dalje nosimo?
- Mi nismo dizajnirani, već smo evoluirali i to je prilično neuredan proces. Ostatak DNK verovatno samo popunjava prostor. Nije u pitanju biološko đubre, jer bi mogao bi da jednog dana bude od koristi. Ali u pitanju svakako nije teret - izjavio je Lutner.
Nešto našeg DNK ostalo je od drevnih virusa koji su ubacili svoj genetski materijal u naš DNK, ili naših predaka, a neki od njih i dalje imaju sposobnost da se prebacuju po našim genomima.
(Telegraf.rs / The Guardian)
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Dag
A ja stalno, u - manjku...
Podelite komentar
nema taj tip pojma
Prvo, niko ne zna tacko kako ceo proces razvoja embriona funkcionise i koliko aspekata mi jos i ne znamo. To sto su du sada provalili su uglavnom samo oznovni sastavni delovi a ne i "program" kako se oni kombinuju. Tako pricaju price kako se DNA coveka i misa razlikuje samo u jako malom procentu ali to se odnosi samo na taj deo za koji znaju sta radi tj. da sadrzi kod za delove. Analogija sa softverom - sad softver se sastoji od istih osnovnih delova ali od nacina na koji su oni kombunuju zavisi da li imate ceo operativni sistemi li kompajler ili mali editor teksta ili igricu.
Podelite komentar
fb
Još jedan dokaz da nas nije stvorio nekakav bog. jer smo toliko nesavršeni da nismo ni svesni toga. crna mrlja u oku baš nikakvu funkciju nema.
Podelite komentar